Држава постала највећи неплатиша

ЗAГРЕБ - Унутрашња неликвидност у Хрватској достигла је алармантних 20 милијарди куна, односно око двије милијарде и 800 милиона евра, а један од највећих неплатиша је управо држава и компаније у њеном власништву, преносе агенције.

Од те суме, 15,6 милијарди куна односи се на правна лица, односно предузећа у којима ради готово 40.000 радника, а 4,3 милијарде куна дугују физичка лица, која запошљавају преко 21.000 радника.

Међу највећим дужницима су највеће државне компаније, на које отпада више од половине укупног дуга или више од десет милијарди куна.

Највише дугују нафтна компанија ИНA (дуг од три милијарде куна), "Хрватска електропривреда" (двије милијарде куна), Хрватски завод за јавно здравство (двије милијарде), бродоградилишта (укупно двије милијарде), "Хрватске жељезнице" (0,6 милијарди куна) и "Хрватске аутоцесте" (0,5 милијарди куна дуга).

Навика неплаћања новчаних обавеза подједнако је уобичајена и у приватном сектору, па је тако из података које је ових дана објавила финансијска агенција ФИНA видљиво да више од половине неподмирених обавеза блокираних фирми отпада на неплаћене порезе.

Хрватско удружење послодаваца (ХУП) у посљедње вријеме све чешће упозорава на овај проблем, тврдећи да је стање у марту ове године још горе него крајем '90-их, те да је главни генератор неплаћања управо држава, која прва не намирује своје обавезе на вријеме.

Хрватска влада још није званично реаговала на најаву новог законског приједлога, већ је подсјетила да је почетком фебруара усвојен пакет антирецесионих мјера, у којем је предвиђено и скраћење рокова плаћања јавних предузећа на 60 дана.

Тај пакет до данас није ништа промијенио у пословању тих фирми.

Криза још није стигла

ЗAГРЕБ - Хрватска још није ушла у праву економску кризу, оцијенио је хрватски предсједник Стјепан Месић.

Месић је тиме коментарисао изјаву премијера Иве Санадера да се назиру неке назнаке изласка Хрватске из кризе, и рекао да се његове оцјене заснивају на процјенама Међународног монетарног фонда.

ММФ је забринут због велике задужености Хрватске, уз савјет да се смањи градња аутопутева јер ће кредити за њих моћи тешко да се враћају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.