Фото: Агенције
| Илустрација
ЗАГРЕБ - Под насловом "Вуковар - талац хрватских десних екстремиста", Дојче веле ("DW") данас пише да недјеље уочи годишњице страдања Вуковара сваке године протичу у одмјеравању актуелних односа на хрватској политичкој сцени, али да збивања на тој релацији сигурно никада нису била усијана као овог пута.
Уз опширно подсјећање на историјат ратних дешавања у Вуковару, "DW" пише да се сама комеморација званично у Хрватској зове Дан сјећања на жртве Домовинског рата и Дан сјећања на жртву Вуковара и Шкабрње, али је, констатује, сада очигледна тенденција накнадног учитавања у то вишка екстремних десничарских политичких ставова.
- Ријеч је о покушају афирмације проусташке идеологије, тј. позиције квислиншког фашистичког режима тзв. Независне Државе Хрватске у Другом свјетском рату. Таквој рехабилитацији усташтва задњих година допринијела је беневолентност десничарске власти у земљи и "дјелимично" озакоњење усташког поздрава "За дом – спремни!" (ЗДС) који су у Домовинском рату користиле паравојне добровољачке јединице под називом Хрватске одбрамбене снаге (ХОС) - пише "DW".
ХОС је 1992. године укинут, а припадници тих снага постали су дио легалне Хрватске војске. Ипак, временом је ХОС-ов поздрав, исти онај ЗДС, реанимиран кроз теорију о његовој новој вриједности, наводно потврђеној искључиво борбом у Домовинском рату.
Да је свеједно ријеч о својеврсној ревизионистичкој кампањи, индиректно је међутим прије двије године потврдио и вуковарски командант ХОС-а Звоне Ћурковић, баш приликом Дана сјећања. Он је наиме изјавио да ни ’91. није био љубитељ ЗДС-а, па није ни сада. Као што се не слаже ни са подизањем десне руке на поздрав или са црним војним униформама - пише "DW" и додаје да је Ћурковић поред тога упозорио на проблем новијих сукоба у Хрватској, а одговорност за њихово поријекло недвосмислено је приписао политичкој елити, која тиме наноси штету Вуковару.
Такав манипулаторски тренд, констатује "DW", очигледно није од јуче, дакле, а ескалација се наставља.
Посљедњих мјесеци, наводе, све је кулминирало нападима на институције и културне манифестације Срба у Хрватској. На идеолошку лицитацију хрватских власти слиједиле су уличне акције маскираних фудбалских навијача и представника удружења ветерана, као и блокирање и отказивање појединих српских фолклорних и других приредби у више градова.
Описујући инциденте због манифестација у организацији Српског културног друштва Просвјета који су протеклих дана догодили у Сплиту, Загребу, "DW" пише да Србима у Хрватској преко чијих се леђа данас пребијају поново растући хрватско-ревизионистички процеси, није од помоћи ни чињеница да њихови представници не оспоравају легитимитет ондашње ратне одбране Вуковара и Хрвстаке.
- Они су формално мета, али то се ломи преко свих нас Вуковараца и постаје горе него икад. Читав град је талац екстрема. Откад је осмишљена Колона сјећања, таквих притисака ни испада није било - рекла је за "DW" једна вуковарска новинарка чије име не откривају.
Појашњавају да име ове новинарке остаје анонимно јер у њеној редакцији која је у јавном власништву није дозвољено наступање за друге медије.
- Ово сад погађа једнако и Србе и нас Хрвате у Вуковару - рекла је и додала да "с обзиром на то да читав тај фестивал најгорих бруталности долази ’из увоза’ – након што се раширио државом, поред неких овдашњих страначких струја којима се то исплати. Јер, толики овдје наводно долазе да колективно тугују, али пијетет више није у првом плану као што је у почетку био".
Ова новинарка се затим за "DW" присјетила времена Југославије када су антифашистички ветерани долазили у школе да ђацима причају о својој борби. То је 30 година након Другог свјетског рата спласнуло, док се, по њеном мишљењу, данас буди и напредује очигледна профашистичка индоктринација, а која је суштински – фалсификаторска.
Саговорница "DW" каже и да је у посљедње вријеме у Хрватској наметнут екстремистички наратив који су прије тога заступале претежно неке организације ветерана из рата деведесетих. Такође, да је тиме неправедно и неверодостојно изједначена одбрамбена борба Вуковара и Хрватске с једном апсолутно негативном историјском идеологијом.
- Осим тога, знате, кад причате појединачно с представницима ветерана или са политичарима, ријетко су тако екстремни. А колективно и институционално – то је сасвим други пар рукава. И страх ме да томе још није крај, да је почело нагло да се прелива преко ивица - процјењује она.
По њеном суду, све је почело током љета, након огромних концерата десничарске естрадне звијезде Марка Перковића Томпсона у Загребу и Сињу. Спојено с фактичком рехабилитацијом ЗДС-а, заређало је потом оно што се до јуче сматрало уличним хулиганством.
У самом Вуковару, једна велика фудбалско-навијачка група и раније је знала да се истиче својим испадима, било да насрћу на друге навијаче или да на свечаности обиљежавања годишњице узвикују ЗДС. Прошле године се догодио и један њихов напад на групу локалних малољетника, међу којима су неки тешко повријеђени. Али онда се неочекивано испоставило да су ти малољетници – Хрвати.
- Ту су се преварили у рачуници - наводи саговорница "DW" из Вуковара.
Указује да је до тога морало да дође, јер се све то отима контроли.
- Тада су и најзагриженији појединци могли да виде о каквој је катастрофи ријеч. Али умјесто да се то сузбија, екстреми су тек сада дошли на своје. Закон улице постаје закон институција. Завладао је страх, Србима се брани чак и фолклор, а од Хрвата се тражи оправдање и за дивљање ако тврде да славе своје и тугују, док велики дио медија подстиче тај шоу. Све је обесмишљено, а неко добро зарађује на хајкању - каже новинарка из Вуковара.
Ипак, додаје, не вјерује да ће у Вуковару доћи до даљих организованих напада на Србе.
Без обзира на то, забринутост је по њеним ријечима толика да су њоме захваћени сви – због страха да ће им бити разбијани прозори, аутомобили – или главе.
- Јасно је да је Вуковар, нарочито пред Дан сјећања, постао позорница за иживљавање екстремиста. То нема везе с тугом, с добрим намјерама према граду, с пијететом. Напротив. Зато и не можете да нађете саговорнике, јер се или плаше или према свему томе осјећају неподношљиву одбојност, па чекају да ови дани прођу - увјерена је саговорница "DW".
Притом је, кажу, она заправо прокоментарисала њихову опаску да су били одбијени у неколико покушаја разговора с другим особама.
То је свакако веома симптоматичан епилог нашег покушаја да разговарамо с неким независним јавностима међу Хрватима у Вуковару или представницима тамошњих грађанских организација без ексклузивног етничког предзнака, пише "DW" и наставља да су им редом извињавали углавном објашњавајући да не желе да учествују у ономе што се претворило у експеримент с наметнутим политичким гледиштима.
Штавише, додају, из једног удружења рекли су им да у значајном дијелу невладиног и нестраначког миљеа постоји консензус о ћутању и не давању изјава током мјесеца новембра. Такође су рекли, да их у осталом дијелу године могу питати о томе – али чини се, констатује "DW", да су ови дани и њихов дигнитет Вуковару грубо „украдени“. Барем до даљег.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.