Ђукановић: Нећемо повући Закон о вјероисповијести

ЂЂукановић истиче да масовни протести због овог закона, које види као у суштини политичке, мада “обучене” у црквено рухо, са наглашеним просрпским предзнаком, не могу угрозити власт, нити политику коју власт води.

“Да смо сматрали да тај закон треба да буде повучен, сигурно га не бисмо доносили. Све аргументе које смо чули против тог закона, чули смо у претходне четири године”, каже Ђукановић.

Ово је важан период еманципације Црне Горе напомиње, у коме треба створити све институционалне претпоставке за даљи државни и духовни развој црногорског друштва, па и обнову, како каже, аутокефалности Црногорске православне цркве.

На питање Тањуга - ако нема повлачења закона, који је изазвао протесте и велико незадовољство вјерника СПЦ и грађана српске националности, који су тај закон доживјели као непоштовање њихове воље, а тиме и права - на коју врсту дијалога влада Црне Горе позива СПЦ, Ђукановић каже: “На разговор како имплементирати тај закон”.

Предсједник Црне Горе, у разговору у којем је набројао, како он то види, све историјске, правне и политичке разлоге који су опредијелили власт Црне Горе на овакав потез, те одбацио аргументе противника Закона, истиче да је на сцени много манипулација, а основна је, каже, та да је овај закон легитимисао намјеру државе да отме имовину СПЦ у Црној Гори.

“Ријеч је о бруталној измишљотини и замјени теза”, каже Ђукановић и наводи да је имовина СПЦ заправо имовина државе Црне Горе, а да је узурпирана у периоду од 1986. до 2000. године.

О томе, тврди, свједоче “неупитне историјске чињенице”.

Закон, додаје, неће угрозити вјерске слободе српског народа у Црној Гори, нити ће им ускратити право да користе цркве и манастире, које је и до сада користила Српска православна црква.

Потрудиће се, каже, да са циљевима овакве своје политике објективно упознају сваког грађанина Црне Горе.

“А они, наравно, имају демократско право да се залажу за своја увјерења, укључујући протесте и окупљања у организацији цркве”, каже он.

Црногорски предсједник наводи да му је “жао што је дио српског националног корпуса у Црној Гори заведен упорном, веома грубом, а у суштини инфериорном политичком манипулацијом лидера просрпских партија”, незадовољних, како каже, што су 30 година континуирано доживљавали изборне и политичке поразе.

Они, каже Ђукановић, свјесни своје неконкурентности траже “алтернативни терен политичког дјеловања, измишљајући угроженост српског народа у Црној Гори и намећући се као његови тобожњи заститници”.

На питање како види оптужбе једног дијела црногорске власти на рачун Београда, па и предсједника Србије Александра Вучића, да стоје иза покушаја да се уздрма политичка сцена Црне Горе, односно да ли предсједнику Србије замјера што подржава права Српске православне цркве, а тиме и вољу, односно права српског народа у Црној Гори, Ђукановић каже да Београд није уздрмао Црну Гору.

“Од стране државних званичника Црне Горе није било никаквих увредљивих тонова, нити непријатељских порука. Дакле, нема никаквог узнемирења, нити осјећаја нестабилности, ми само обављамо своје државно политичке одговорности”, оцјењује Ђукановић.

“Разумијем, наравно, заинтересованост предсједника Вучића”, додаје, “да испрати остваривање права грађана српске националности у ЦГ и у другим сусједним државама и његову заинтересованост за положај СПЦ на просторима других држава, гдје она дјелује. Али, наше упозорење увијек је било нескривено и врло директно - да се та политика мора водити веома суптилно”.

Он напомиње да је још у свјежем сјећању 1990. година и тадашњи покушај да се уређују права грађана спрске националности у, како он тврди, другим државама у региону.

“Како се то завршило, могли смо да видимо”, поручује уз констатацију:

“Неодмјерено, недовољно пажљиво бављење тим питањима, са позивом на бригу о правима Срба гдје год да они живе може одвести у непримјерени патернализам и опасно угрожавање суверенитета других држава у нашем региону”.

Упитан на чију адресу је упућено то упозорење, Ђукановић одговара: “Свима који тако поступају”.

“Били смо у прилици ових дана да прочитамо одређене изјаве високих београдских званичника, укључујући и предсједника Вучића. Он је говорио о свом легитимном праву да води рачуна о положају грађана српске националности, будући да их има око 28 одсто у Црној Гори. Наравно, разумијем његову заинтресованост за положај српске мањине у Црној Гори. Али, у елаборацији такве политике говорио је и о Србима у Црној Гори као дијелу јединственог српског националног корпуса, који би требао слиједити заједнички национални интерес, који се, опет логично, дефинише у Србији. А, одмах након тога смо могли да чујемо и незадовољство заступљеношћу Срба у државним органима Црне Горе”, примјећује Ђукановић.

Он, међутим, истиче да грађани Црне Горе, било које националности да су, треба да слиједе и поштују, националне интересе Црне Горе, а не других држава.

“Јер, национални интереси других држава, макар и сусједних, могу бити врло супростављени нашим националним интересима”, истиче Ђукановић и подсјећа на, како каже, “обнову независности Црне Горе, као национални интерес, који је био супротан националном интересу државе Србије. Такође, интерес Црне Горе да буде чланица НАТО, био је супротан националном интересу државе Србије”.

Зато није реално очекивати од Црне Горе, јасан је Ђукановић у дефинисању права, да шири простор за рад у државним органима грађанима који пристају да по политичком позиву дјелују супротно националним интересима Црне Горе.

На директно питање има ли довољно Срба у органима Црне Горе, Ђукановић одговара да власт нема визију да “уређује Црну Гору као конфедерацију националних заједница”, и да се пажљиво води рачуна о томе да државни органи буду конституисани на бази изборне воље грађана и критеријума професионалности.

На питање да ли зна да предсједник Вучић у Србији трпи критике да је преблаго реаговао на понашање Црне Горе поводом усвајања закона, и кад је ријеч о положају Срба, те да се чују опаске да он, Ђукановић, ратује са дијелом српског народа, као и са Србијом, а да за то није добио адекватан одговор, што се тумачи и пријатељским односима са предсједником Вучићем, Ђукановић констатује да и сам пролази кроз такве ситуације.

Те замјерке, наиме, види као реакцију националиста и људи ретроградног мишљења “са ове или оне стране”.

“Они су често исказивали незадовољство политиком коју водим, али никада нисам осјећао потребу да се са националистима надмећем у демонстрацији лојалности држави”, каже ЂЂукановић.

“А шта мисле великосрпски националисти и како би они жељели да уређују односе са Цном Гором, то смо имали прилику да видимо - пир покушаја паљења црногорске заставе у Београду, позив на линч црногорског амбасадора, као и позив министра спољних послова Србије на пребројавање Црногораца у Србији који подржавају политику Мила Ђукановића”, оцјењује предсједник Црне Горе.

Он додаје да је ријеч “о ретроградним политичким појавама које припадају прошлости”, те да вјерује да “људи који су добили легитимитет већинске јавности у Србји и Црној Гори, морају да се понашају одговорно према заједничком историјском насљеђу и пројекцији заједничке еворпске будућности”.

Када је ријеч о пројекцији заједничке европске будућности, Ђукановић примједбу Тањуга да је резервом према идеји малог Шенгена показао недовољну солидарност, уз аргументацију да је Црна Гора далеко одмакла у процесу преговора са Европом, каже да то није тачно.

Истиче да је аргументација Црне Горе била да ова иницијатива третира питања слободе протока људи, роба, капитала и услуга, која су већ од 2011. обухваћена разним другим регионалнм иницијативама, у којима учествују и Црна Гора и Србија и Албанија и Сјеверна Македонија и друге државе региона.

“Наше је питање било - чему сада стварање још једне регионалне иницијативе, праћено подсјећањем да је свака иницијатива за регионалну сарадњу, што се нас тиче, куцање на отворена врата”, објашњава Ђукановић.

Међутим, Ђукановић питање иницијативе “мали Шенген” види и кроз призму актуелних проблема, па тако и, како он каже, међусобног поверења, односно неповјерења, те политичке зрелости за више нивое сарадње и повезивања.

Он то објашњава опаском да се питање повјерења логично поставља када, како каже, као отрјежењење стигну питања која су сада актуелна у односима Србије и Црне Горе, а која “нажалост, опомињу да још увек нису на прави начин апсолвиране неке важне теме”.

“Нисмо изгледа сви једнако јасно схватили и прихватили да су у међувремену настале нове независне и суверене државе, које се морају међусобно уважавати и, полазећи од тога, градити виши степен повјерења и сарадње, што ће олакшати живот нашим грађанима”.

На питање да ли то значи да идеју малог Шенгена види као великосрпску, Ђукановић каже:

“Није ријеч о томе. У односу на идеју малог Шенгена, како сам већ казао, имали смо дилему везану за њену сврсисходност, али и напомену свим партнерима у региону и у ЕУ да та иницијатива не би смјела нипошто послужити као супститут за ЕУ интеграције. А, довођење у везу малог Шенгена са актуелним односима између Црне Горе и Србије није случајно, зато што ми политичка рационалност говори да о вишим нивоима међудржавне и регионалне сарадње можемо одговорно говорити након што сви претходно конзистентно, на сваком питању, демонстрирамо да прихватамо и поштујемо независност и суверенитет сваке од наших држава”.

Истиче да односе између Србије и Црне Горе треба уређивати као односе двије сусједне државе, које респектују све што смо кроз историју заједно прошли и које се одговорно односе према заједничкој европској будућности.

“Желимо пријатељске односе две сусједне државе, које имају пуно историјских и актуелних културолошких блискости, желимо односе међусобног уважања двије независне и суверене државе”, поручује Ђукановић.

На питање да ли намјерава да посјети Србију, с обзиром да му је такав позив јавно упутио Александар Вучић, односно може ли председник Србије очекивати сличан позив, пошто му је на неки начин упућена порука да није добродошао у приватну посету на Бадњи дан у Црну Гору, Ђукановић каже да је спреман на разговор.

“Знам да имам отворен позив. Исти такав отворен позив има и предсједник Вучић. Према мом сјећању, предсједник Црне Горе је посљедњи био у званичој посјети Србији, што значи да би сада требало да предсједник Србије посјети Црну Гору”, подсјећа Ђукановић.

Додао је да је у свим разговорима које су до сада имали он и Вучић потенцирао отвореност тог позива.

“Погледаћу, ако тај позив није и формално упућен, он ће услиједити”, поручује Ђукановић.

Када је ријеч о негативним реакцијама на жељу предсједника Вучића да оде у приватну посјету у Црну Гору на Бадњи дан, каже да није било ниједне негативне реакције званичника Црне Горе.

Биле су, примјећује, такве реакције “ људи из врха СПЦ у Црној Гори”.

“Нисам имао најаву од предсједника Вучића, између осталог и зато што сам у том периоду био изван Црне Горе, али свакако не бих имао негативан став према томе да предсједник Србије буде у ЦГ у приватној посјети, када год он то жели, као што се то право, претпостављам, подразумијева и за мене и друге званичнике Црне Горе када је у питању Србија”, закључује Мило Ђукановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.