Фото: Дански војници нису спријечили масакр
ЗAГРЕБ, КОПЕНХAГЕН - Дански војници који су 1995. године послије акције "Олуја" били стационирани у Хрватској нису реаговали када је 12 војника пред њиховим очима убило девет хендикепираних особа српске националности који су се сакрили од рата у школи у Двору на Уни, преносе дански медији.
Дански медији називају овај случај мрачним поглављем у данској историји ратовања и хорором који је остао неразјашњен.
- Трагедија се тек површно спомиње у различитим новинским чланцима и у неколико мемоара, па тако и у једном који је написао сада пензионисани пуковник Јорн Јенсен - наводе медији.
Покољ Срба догодио се 8. августа 1995. године. Око 14.25 часова тридесетак данских војника видјело је 12 људи који су ишли улицом близу школе у напуштеном граду. Два данска војника била су смјештена на крову школе, још двојица у бункеру у близини, а 30 војника било је западно од школе.
Војници су, како је наведено, видјели да су починиоци поредали девет психички и физички хендикепираних људи једног до другог и поубијали их. Покољ је, наведено је, трајао мање од 15 минута. Реконструкција данске телевизије БТ показује да су дански војници имали неколико прилика да интервенишу.
- Могли су убити починиоце - рекао је тадашњи виши наредник Јан Вел Дорф.
Војници су обавијестили о томе шта се догађа команданта кампа, генерала Јоргена Колда, али умјесто заповијести да интервенишу, добили су наређење само да посматрају.
- Шеснаест година касније не желим да учествујем у расправи о томе да ли је нешто могло бити спријечено или не - казао је Колд.
Бивши наредник у кампу Дупонт Соренсен казао је да су људи из кампа послије тог догађаја били веома узнемирени.
- Многи су били љути јер се ништа није направило, што је и разумљиво - присјетио се Соренсен.
Први амерички амбасадор у Хрватској Питер Галбрајт изјавио је да СAД нису дале одобрење за акцију "Олуја" и да је тај "недостатак црвеног свјетла" тадашњи предсједник Хрватске Фрањо Туђман протумачио као одобрење.
Он је истакао да је Туђман био особа 19. вијека која је "гајила националне идеје о етнички хомогеној Хрватској".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.