Црногорци већина, али говоре српски

ПОДГОРИЦA - У Црној Гори се 44,9 одсто грађана изјаснило као Црногорци, а 28,77 одсто је Срба, саопштено је јуче у Подгорици.

Према подацима Завода за статистику (Монстат) у Црној Гори, на априлском попису становништва српским језиком изјаснило се да говори 43,88 одсто, а црногорским 36,97 одсто грађана.

У Црној Гори, према прелиминарним подацима пописа, живи 625.266 становника.

То је за око пет хиљада становника више у односу на попис из 2003. године, када је у Црној Гори било око 620.100 становника, саопштено је на конференцији за новинаре Монстата.

У Црној Гори живи 8,65 одсто Бошњака, Aлбанаца 4,91, муслимана 3,31, а Хрвата 0,97 одсто. Рома је 1,01 одсто.

О националној припадности је одбило да се изјасни 4,87 одсто грађана.

Aлбанским језиком говори 5,27 одсто грађана, бошњачким језиком говори 5,33 одсто, хрватским 0,45 и српско-хрватским 2,63 одсто.

Према првим резултатима пописа, спроведеног од 1. до 15. априла, у Црној Гори има више од 194.700 домаћинстава и око 316.000 станова.

Највећи број становника има Подгорица, више од 187.000, што представља 30 одсто становништва Црне Горе. У односу на попис из 2003. године, сада у главном граду Црне Горе има око 50.000 становника више, саопштио је Завод.

У односу на попис из 2003. године број грађана који се изјашњавају као Црногорци повећао се за око два одсто, док се број оних који су се изјаснили као Срби смањио за више од три одсто.

Број грађана који говоре црногорским језиком, у односу на 2003. годину, повећао се за близу 14 одсто, док се број оних који говоре српским језиком смањио за више од 20 одсто.

Када је вјероисповијест у питању, доминантно је православно становништво са 72,07 одсто. Припадника исламске вјероисповијести је 15,97 одсто, католика 3,44, док је припадника муслиманске вјероисповијести 3,14 одсто.

Осталих вјероисповијести је 1,02 одсто, а атеиста 1,24 одсто.

О питању вјероисповијести одбило је да се изјасни 2,61 одсто грађана. Директор Монстата Гордана Радојевић рекла је да је више од 97 одсто становништва пописано, што одражава пуну репрезентативност популације Црне Горе.

- Попис је статистичка акција, није регистрација - казала је Радојевићева и додала да се у развијеним земљама сматра великим успјехом ако је пописано више од 85 одсто грађана.

Пописни проценти о националној структури које је представио Завод за статистику Црне Горе свједоче о асимилацији Срба као тренду у Црној Гори, сматрају у Српском националном савјету и предсједник Момчило Вуксановић.

Међутим, предсједник црногорског парламента Ранко Кривокапић је оцијенио да су резултати пописа у Црној Гори показали да је грађанска држава снажна и да се Црна Гора не може правити без Црногораца.

Срби угрожени у Црној Гори

Предсједник Савјета Момчило Вуксановић рекао је да пописне информације о српској језичкој популацији и броју националних Срба потврђују да је Српски национални савјет био у праву када је тврдио да су Срби у Црној Гори угрожени и да су константна политичка мањина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.