Црна Гора подјељена око иницијативе Отворени Балкан

Абазовић је по преузимању премијерске функције изјавио да је Отворени Балкан у складу са Берлинским процесом и да је региону потребно више повјерења, боља комуникација, заједнички пројекти и више сарадње између влада. 

Ђукановић, међутим, подржава Берлински процес у коме активно учествују све земље региона, док су у Отвореном Балкану, каже, само три. Сматра да је иницијатива Отворени Балкан потекла, како је рекао јуче у Приштини, у тренутку депресије када су земље региона изгубиле наду у европске интеграције.

Министарка европских послова Јована Маровић, како преноси портал РТЦГ, сматра да све што би донело неку корист Црној Гори требало би разматрати и учествовати у унапређивању тог споразума, док професорка Гордана Ðуровић има другачије мишљење и сматра да Црна Гора не би требало да доноси исхитрене одлуке. 

За њу је европска перспектива једино логична, посебно сада када се, како каже, ишчекују завршна мерила.

"Постоји низ отворених питања, јесте да Црна Гора за сада све што постоји у оквиру Отвреног Балкана има на билатералном нивоу са државама у окружењу. Иако би и та иницијатива требало да донесе нешто добро и корисно онда би требало заједнички да унапредимо иницијативу", казала је Маровић

. Она каже да је пуни потенцијал Отвореног Балкана могућ ако је укључено свих шест земаља, и ако су све четири слободе гарантоване. "Ако идемо ка заједничком регионалном тржишту то подразумева да све државе имају корсити да заједнички одређују услове и да је то заиста корак напред у односу на све регионалне иницијативе", каже Маровић. Професорка Гордана Ðуровић, председница Црногорске паневропске ууније, сматра, међутим, да би приступање Црне Горе Отвореном Балкану био корак уназад, пише портал РТЦГ.

"Разлог је тај што треба променити национално законодавство. То је један прелибералан режим трговине, који задире у царински поступак и спољно трговинско радно законодавство, прпеознавање диплома, образовање, безбедност хране и рад инспекцијских служби", каже Ђуровић.

Али не само законске, каже Ђуровић и додаје да је Балкан без граница и безбедоносни ризик.

"Ево најављено је да ћемо добити завршна мерила до краја године. Ако би се због ризика таквог режима кретања роба и услуга погоршала ситуација у области владавине права то не би ишло у корист Црне Горе, већ би имала контаефекат", сматра Ђуровић.

Да се Берлински процес наставља, порука је коју шаље међународна заједница, сматра Ðуровићева. То је уједно, каже, и позив да се не жури с Отвореним Балканом.

"Добро је да пратимо овај процес где ЕУ треба да се изјасни по том питању, а истовремено имамо и глас Вашингтона који каже јесмо за регионалне иницијативе, али наставак реченице али у којима је свих шест земаља", каже Ђуровић.

И док су у влади сигурни да заједничким снагама Балкан може више и боље, такво отварање Црне Горе према новој иницијативи сматрају великим питањем. Ипак, важније је, истиче Ђуровићева, како ће Европа оцијенити жељу наше владе да улази у, како закључује, нове изоловане балканске творевине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.