Црна Гора отвара документа везана за Голи оток

ПОДГОРИЦА - Агенција за националну безбједност Црне Горе укинула је ознаку тајности са архиве Управе државне безбједности /УДБА/ и Одјељења за заштиту народа /ОЗНА/ из периода до 1948. године и ту документацију предала Државном архиву.

Одлука о укидању ознаке тајности података у документационом фонду ОЗНА и УДБА до 1948. године, односно до Резолуције Информбироа донесена је у марту прошле године.

У одлуци коју је потписао тадашњи директор Агенције за националну безједност Борис Милић наводи се да је Комисија за преиспитивање тајности података оцијенила да не постоји опасност да би откривањем докумената могле наступити штетне посљедице за безбједност и одбрану Црне Горе.

„Узимајући у обзир да документациона грађа није настала у раду СДБ и АНБ те чињеницу да су од њиховог настанка до данас прошли апсолутно сви прописани рокови за чување података“, наводи се у одлуци.

Одлуке комисије достављене су подгоричком Бирну на основу захтjева за слободан приступ информацијама.

У одлуци АНБ-а се наводи да је већи дио документације тајних служби из периода до 1948. године предат Државном архиву Црне Горе као и да, због друштвеног и научно-историјског значаја, нема законских ограничења за њихово коришћење. Из Државног архива нису одговорили на питања да ли им је АНБ доставила документацију и на који начин је грађани могу користити.

Одлуком АНБ-а из прошлог марта одлучено је да се степен тајности осталих докумената који садрже податке УДБ-а и СДБ промијени из „строго тајно“ у „тајно“, наводећи да би њиховим објелодањивањем могле наступити теже посљедице за безбједност Црне Горе. Појашњено је да се у документацији бивших служби, са којих је скинута ознака повјерљивости „државна тајна“, налазе досијеи који се односе на „унутрашње непријатеље“ и „унутрашњи екстремизам“ као и досијеа из периода Резолуције Информбироа.

„У односу на лица на која се односе ти досијеи као и њихове сроднике у првом степену, цијеним сврсисходним да ова категорија лица у случају подношења захтјева може остварити увид у досијеа уз обавезу заштите лица која су прикупљала податке и идентитета извора“, наводи се у одлуци коју је потписао Милић.

„Из разлога како грађанима не би било ускраћено право које су могли остварити прије више од двије деценије“, додаје се.

Основана 1944. и 1946. године, ОЗНА и УДБА су имале широк спектар овлаштења и првенствено су биле одговорне за унутрашњу државну сигурност. Њихов главни интерес је био суочавање са такозваним домаћим непријатељима као што су националисти, сепаратисти или противници Комунистичке партије Југославије.

УДБА је распуштена 1990. године почетком ратова у бившој СФРЈ, а бивше републике су као независне државе формирале засебне обавјештајне службе.

Архивска грађа која садржи личне податке доступна је за коришћење по истеку 70 година од њеног настанка и најмање 20 година од смрти лица на које се односи. Та документа се могу користити и раније ако на то пристане особа на коју се односе, супружник, дjеца или родитељи у случају смрти.

Одлуком Комисије коју је у августу 2015. потписао тадашњи вршилац дужности директора АНБ-а Дејан Перуничић подигнут је степен тајности података из документационог фонда бивших служби безбjедности из степена „тајно“ у „строго тајно“. Тада је оцијењено да ће подизање степена тајности обезбиједити адекватнију заштиту националних интереса и безбједности државе који би неовлашћеним откривањем података могли бити угрожени.

У одлуци је тада појашњено да документациони фонд ОЗНА, УДБА и СДБ садржи податке значајне због садржаја али и коришчења средстава и метода за њихово прикупљање, као и да је потребно заштитити агенте који су прикупљали податке и њихове изворе.

„Објелодањивање података могло би онемогућити или довести у опасност даље прикупљање података, односно адекватно постављање, спречавање и супростављање потенцијалним безбједносним ризицима по националну и међународну безбједност“, наводи се у одлуци.

Перуничићу се суди пред Вишим судом у Подгорици због злоупотребе службеног положаја и незаконитог прислушкивања и праћења бројних личности из јавног живота Црне Горе.

У Црној Гори су тадашње опозиционе партије 2016. године тражиле отварање тајних досијеа из комунистичког доба и из ратних 90-их година, али та документа никада нису објављена. Након смјене власти у Црној Гори Влада на чијем је челу био Здравко Кривокапић је у децембру 2020. обећала закон о лустрацији на основу којег би се из јавног живота удаљили званичници који сносе кривицу за кршења људских права у прошлости.

Из Владе су у јануару 2022. године најавили да ће предложити закон до краја године, али је Влади Здравка Кривокапића у међувемену изласано неповјерење у Скупштини Црне Горе.

Адвокат из Подгорице Никола Ангеловски сматра да контрола над службама безбједности у Црној Гори никада није до краја спроведена, упозоравајући да су тајне службе још од 1945. године злоупотребљавале своју моћ. Ангеловски је прошлог јуна покренио петицију за доношење закона о отварању досијеа и докумената цивилних и војних обавјештајних служби Црне Горе.

„Отварање досијеа и документације тајних служби један је од првих корака у правном савладавању ауторитарне комунистичке и транзиционе прошлости, чији је првенствени циљ да се жртвама претходне ауторитарне власти и другим грађанима омогући увид у та акта и у имена особа које су таква акта о њима сачињавала“, казао је Ангеловски.

Ангеловски сматра да би отварање досијеа у Црној Гори требало да омогући процес лустрације, рехабилитацију жртава и изучавање ауторитарне прошлости.

„Искуства посткомунистичких земаља указују да је отварање досијеа моћан механизам суочавања са наслијеђем ауторитарне прошлости и пут ка успостављању правне државе и правде у транзиционим демократијама“, тврди Ангеловски, пренио је портал РТЦГ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.