Ћимић: Смију ли Срби у новембру дисати у Хрватској?

ЗАГРЕБ - Смију ли Срби у новембру дисати у Хрватској, наслов је и питање које поставља познати, за многе контроверзни новинар и истраживач хрватског портала Индеџ, Илко Ћимић, у тексту о последњим инцидентима који су обележили Дане српске културе у овој земљи, пренио је Танјуг

Ћимић констатује да је низу инцидената последњих дана заједничко да су с једне стране маскирани мушкарци у црној одећи, а с друге стране представници српске мањине, српски спортисти или културњаци који су се у новембру нашли у Хрватској.

Заједнички именитељ нападача јесте да не желе да се “преко медија и културе намећу обрасци великосрпског наратива”, како је то речено у суботу на протесту Торциде на сплитској Риви, на којем је неколико хиљада окупљених тражило хитно пуштање из притвора хулигана ухапшених у првом од тих инцидената.

Обрасци тог, како наводи, “великосрпског понашања”, према њиховом мишљењу, намећу се културним и спортским садржајима који се обележавају у новембру, месецу када Хрватска обележава жртву Вуковара.

-Требају ли, дакле, Срби у новембру заборавити ко су, престати да дишу и зауставити све своје друштвене активности? Ако питате актуелну ХДЗ-ову министарку културе, градоначелника Вуковара и маскиране хулигане у црном, одговор је потврдан - пише Ћимић.

Одговор су, каже, потражили код социолога и правника Круна Кардова рођеног у Вуковару, а данас ванредног професора на Одсјеку за социологију Филозофског факултета Универзитета у Загребу. Матије Милоша уставног теоретичара с ријечког Правног факултета.

Кардов каже да се нечије ограничавање слободе због ситуације јер се у том мјесецу обележава нека годишњица, само релативизује последица рата, док уставни теоретичар Милош истиче да се не може инсистирати “на осјећајима”, и то мимо Устава, али и закона.

Подсјетивши опширно на све инциденте од Сплита, преко Загреба и Ријеке до Вуковара, гдје би данас требало да буде отворена изложба “Српкиња, хероина Великог рата”, али и на изјаве министарке културе и градоначелника Вуковара, који су тражили њено одлагање, Ћимић констатује:

-Укратко, да се пита хулигане, министарку и екстремно десне политичаре, Срби би требало заборавити да постоје у новембру и сакрити се у неку рупу до деценбра. Но ваља нагласити да се Дани српске културе одржавају сваке године од 2006., а од тада па до данас већина културних садржаја одржавала се у новембру”.

Појашњава да је циљ Дана српске културе, према наводима организатора, “реафирмација српско-хрватске културне сарадње, подстицање реципрочних програма хрватске културе у Србији и обогаћивање културне понуде, а нагласак им је на рецентној, живој, интригантној уметности која има запажен ођек у властитој културној средини”.

На питање зашто је велики део тих садржаја готово сваке године био у новембру, аутор износи податак да је то зато што је “Просвјета”, као организатор тих Дана, основана 18. новембра 1944. године у Глини на Банији, непосредно након оснивања Српског клуба одборника ЗАВНОХ-а.

Аутор указује да све до ове године нико није повезивао Дане српске културе с месецом у којем се обележава сећање на жртве Вуковара и цитира речи социолога Кадрова који каже:

-Сада се свако може приказати као жртва рата јер му нешто смета. Ако ми данас, 30 година након рата, морамо пристати на ограничавање слободе због ситуације јер се обележава нека годишњица, ми тако релативизујемо последице рата.

За професора Матију Милоша ту дилема нема. Он каже да се у Републици Хрватској мора поштовати слобода изражавања, као и да се мањинама мора допустити да гаје своју културу.

-Све то наравно одговара актуелној власти која не мора пуно радити да би се одржала на власти. Довољно је дати подстицај тим „осећајима“ и емоцијама. И на крају, све су гласнији они који кажу да је темељ државе Хрватске рат - каже Милош и истиче да “темељ сваке државе мора бити Устав, а не рат”.     

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.