Цетиње у сузама испратило жртве масакра

ЦЕТИЊЕ - Под свјетлима рефлектора, по пљуску који је упорно и све јаче натапао земљу, пред људима скамењеним од бола, а који су непомично стајали око гробнице, нешто послије 16 сати положен је најприје ковчег Мирка, потом бијели сандуци браће Јована и Вукана.

Гласови ближњих изнурени, од бола стегнути, запарали су накратко тишину, да достојно испрате жртве безумног чина на Цетињу.

Сутон је означио осми час туге и бола, у којем је данас читав град био уједињен. Послије трећег, најтежег покопа, људи су се разишли. Тек се треба суочити, тек треба појмити бесмислено, ничим изазвано зло које је сијало смрт по граду гдје су ријечи част, брат и дјеца светиња.

Данас су сахрањени најприје Јошо Оташевић (56), потом Драгана Драшковић (53), а на крају Мирко Вулетић (45) и дјеца Јован (14) и Вукан (9).

Невјероватна је саосећајност коју су показали Цетињани. Уједињени у болу, без поговора, стајали су у дугим редовима. Киша је почела тек поподне, јака и хладна, вјетар је шибао. Нико се није помакао.

Нисам ничији род. Никог немам на Цетињу, али једна жена ми је пришла. Хтјела је само да ми уступи мјесто под кишобраном.

"Не, не можете тако", говорила је када сам рекао да имам кабаницу.

"Баш је много људи дошло", рекао сам јој. "Јесте... сви се овде познајемо. Ако не лично, онда преко пријатеља, рођака. Ово је велика трагедија", причала је. Извинила се, рекла је да је вријеме да узме цвијеће.

Та најболнија сахрана почела је у 16 сати. Баш тада посљедњи грађани одали су пошту жртвама и саучешће ожалошћенима.

Излазили су из капеле стегнутих усана, црвених очију, гушили су се у јецају који су, ипак, из поштовања, задржавали за себе.

"Молим те, сине, извини. Искључи ми телефон, само да ми не звони у овој ситуацији", говорио је један човјек благо ме грлећи.

Имао сам осјећај да су овде сви једна фамилија. Сви који су дошли на овај испраћај ту су били једни за друге. Тако се живи на Цетињу, у граду гдје људи још нису отуђени, као у великим градовима.

Част, поштење, братство овде су вриједности које нису заборављене. Шок је тиме у оваквој ситуацији још већи, а бол једне породице бол је свих ових људи, цијелог града, преноси Телеграф.

Ацо Мартиновић, подсјетимо, првог дана ове године, починио је стравичан злочин, убивши 12 особа, а ранивши четири, након чега је извршио самоубиство,

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.