Цетиње: Пет година од смрти митрополита Амфилохија

ЦЕТИЊЕ – На данашњи дан прије пет година упокојио се архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски и егзарх Светога трона пећког Амфилохије (Радовић), jaвио је Танјуг.

Сахрањен је 1. новембра у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. По његовој жељи у гробницу је насута земља из родне Мораче, а ковчег посут земљом са Косова и Метохије – Газиместана и Призрена – и из Јасеновца.

Митрополит је преминуо у Клиничком центру Црне Горе, и од тог тренутка па до сахране, 2. новембра, њега су испратиле десетине хиљада вјерних, опраштајући се у молитвеном ходу од свога духовног оца, који је тридесет година био на трону Светог Петра Цетињског.

Свог Ђеда, како су га називали, вјерни народ је испратио са великим поштовањем у тродневној литији око његовог одра, а ковчег са земним остацима дуж цијелог пута од Цетиња до Подгорице дочекивао је на кољенима, онако како је само у новије вријеме, 1996. године, дочекао мошти Светог Василија Острошког током његовог похода Херцеговини и Никшићу.

Својом бесједом на дан увођења у трон цетињских митрополита, 30. децембра 1990. године у Цетињском манастиру, митрополит Амфилохије је предочио све оно што ће наредних тридесет година бити његова мисија, а он достојан свога звања и призвања.

-Ево, и у ове наше дане, у ово вријеме када је, по пјеснику а моме претходнику, луди вјетар хтио поново да угаси свету лампу, Цетињска митрополија је наставила да буде, иако можда у најтежим условима у својој историји, чуварка и носилац те непролазне свјетлости и светиње… Оно што је потребно сваком народу и свакој земљи, то је да – вјечна свјетлост засја, да се љубав зацари, да истина Божја обасја људске умове и људска срца, да братске ране зацјеле праштањем и узајамним мирењем. Нарочито је то потребно мојој браћи Црногорцима, јер нигдје се није толико зла испртилило… Много је и притајене мржње, из тог и таквог братоубиства рођене и проливене братске крви – ране наопаке, бремените новим омразама, деобама и непочинствима…” – саопштено је из Митрополије црногорско-приморске.

Као и у својој првој бесједи са трона цетињских митрополита, 30. децембра 1990. године, тако и у свом посљедњем јавном обраћању 9. октобра 2020. године из Клиничког центра, митрополит је позвао на љубав, братољубље и богољубље и подсјетио на скрнављење ловћенске светиње, као и на проклетство које је оставио Свети Петар Други Ловћенски Тајновидац:

„Проклети били ако ме не сахраните у овој цркви коју сам ја овдје саградио.”

Поручио је да је митрополит црногорско-приморски, носећи свој крст, дужан да скине то проклетство са Црне Горе, да се, како је навео, „исцијелимо од тог духа окупаторског који је завладао од времена окупације Аустроугарске, да би се зацарио Дух Божији, Дух слободе, Дух Христовог Васкрсења…”

-То је оно чије је свједочанство била и треба да остане Црква Светог Петра на Ловћену. Прослављајући Бога живога, прослављајући Црну Гору и овај народ овдје који се вратио Богу и Цркви Божијој послије осамдесетогодишњега лутања њивама глади и безбожништва, њивама братоубилаштва и богоубилаштва, вријеме је да се поново вратимо Богу и кроз Бога да се вратимо једни другима, а враћајући се Богу и једни другима, враћамо се, ако Бог да, и оним светињама које су уградили преци наши у нас и у наше историјско биће”, навео је митрополит Амфилохије и додао:

„У то име благослов Божији свима, на многая и многая благаја љета!”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.