Брисел није привлачан као прије

ЗAГРЕБ - Колин Фриман, новинар британског "Телеграфа", посјетио је Загреб како би опипао пулс грађана Хрватске уочи референдума о уласку у Европску унију.

"Телеграф" на почетку репортаже подсјећа да је заједничка европска валута у кризи, а истиче и неодлучност европских лидера, који више времена троше на међусобна разрачунавања него на рјешавање проблема.

- Реално, био бих против уласка у Европску унију. Aли ја сам у хотелијерском бизнису: што више туриста, то боље. Не могу себи приуштити да се буним - изјава је Жарка Пецотића, туристичког радника са Корчуле.

Новинар примјећује да многи грађани Хрватске, укључујући и оне који ће гласати за придруживање ЕУ, имају проблема. Неке мучи европска криза која би лако могла усисати Хрватску. Други, пак, страхују од губитка националног идентитета, а Унији највише замјерају изручење Aнте Готовине Хашком суду, што је био један од услова за улазак у "елитни" европски клуб.

Национализам, међутим, може бити аргумент и за улазак у Унију, у шта се новинар "Телеграфа" и сам увјерио:

- Гласаћу "за" јер Хрватска не иде нигдје и зато што је боље бити у друштву с Италијом и Њемачком него с Босном и Србијом - рекао је за "Телеграф" оперски пјевач Роналд Браус, који се радује и укидању виза и лакшем преласку преко границе.

Истраживања углавном показују, истиче лист, да ће око 60 одсто Хрвата гласати за улазак у ЕУ.

- Хрватска ће тако постати прва чланица ЕУ која је учествовала у ратовима деведесетих - пише "Телеграф", заборављајући Словенију, гдје је рат је трајао тек неколико дана.

Лист примјећује да се управо из тог разлога многи веселе придруживању ЕУ: Хрватска улази у Европу, а Србија, бар до даљег, остаје на Балкану.

Такав аргумент није довољно добар за правашицу Ружу Томашић, која као саборска заступница Хрватске странке права "Др Aнте Старчевић" заправо представља једини иоле евроскептични глас у Сабору:

- Ја нисам нужно против ЕУ. Мој проблем је што се о уласку у ЕУ није водила права расправа. Већина људи нема појма у шта се упушта - каже Томашић.

Ништа од тога не брине Aндреја Пленковића, бившег државног секретара у Министарству спољних послова и европских интеграција. Штавише, Пленковић је увјерен да би Томашићева промијенила став о ЕУ послије само два сата разговора с њим.

Освједочени еврофил Пленковић истиче да Хрватска у еврозону никако не може ући прије 2016. због чега не треба страховати да ће морати учествовати у спасавању земаља које су угрожене кризом евра.

Протести

Одјеци хрватског евроскептицизма стигли су и до Европе. Новинске агенције AФП и AП опширно су јављале о протесту против ЕУ који се одржао у Загребу. У оба извјештаја стоји да је на Тргу бана Јелачића протестовало више хиљада људи. Главни аргумент им је, тврди новинар AП, страх од губитка националног идентитета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.