Бољковац - Горан Хаџић је био наш човјек

ЗAГРЕБ - Некадашњи министар унутрашњих послова Јосип Бољковац, који је смијењен на почетку јула 1991. године, тврди да је Горан Хаџић, једини преостали злочинац којег тражи Хаг, уочи почетка рата у Хрватској био ни мање ни више него - миротворац!

Бољковац објашњава како се Хаџић од пријератног складиштара у "ВУПИК-овом погону преко особе која је - тврди Бољковац - сарађивала с хрватским властима прометнуо у ратног злочинца.

- Он је, као и још неколико њих са српске стране, а међу којима је био и Боривоје Савић који данас живи у Вуковару као слободан човјек, сарађивао са хрватским властима и био је задужен за смиривање ситуације на терену на својој страни. Заузимао се за миротворно рјешење, односно био је на страни оних који нису жељели да буде рата - казао је Бољковац, који о томе говори и у својој књизи "Истина мора изаћи ван...".

Први министар полиције тврди да је Хаџић био на бројним састанцима, на којима је био и сам, а на којима се договарало мирно рјешење. Састајали су се много пута, у Вуковару, Винковцима, у Обровцу, у Бачкој Паланки, а група од стотинак људи са српске стране тражила је чак да их се, јер су сарађивали с хрватским властима, и стави на платни попис Хрватске, што је одбијено.

- Све се то догађало 1991. године, до тренутка када су заправо Туђман и Милошевић одбацили мирно рјешење. Тада је укинута Хаџићева линија и започео је рат. Горан Хаџић тада је ухапшен на Плитвицама гдје смо требали одржати састанак, као и његови сарадници. Тада је, заправо без разлога, претучен, па је смјештен на болничко лијечење на Ребро у Загребу. Тамо сам га и посјетио. Но како заправо није било разлога да се држи заточеним, власти су га пустиле - тврди Бољковац.

Додаје да су послије тога на обје стране убијени људи који су се заузимали за мирно рјешење. Међу њима је, наводи, био и тадашњи шеф осјечке полиције Јосип Реихл-Кир, којег он није дао да се смијени.

- То је истина и с њом се сви морамо суочити. Не улазим у то што се послије Горан Хаџић приклонио Милошевићевом режиму и по наређењу чинио злочине. Због тога мора да одговара пред судом, али је такође истина да се 1991. заузимао за мир, а не рат, и то у сарадњи са хрватским властима - додао је Јосип Бољковац.

Он описује и како се Хаџић случајно нашао на Плитвицама, враћајући се из Обровца, гдје се састао у то вријеме, тврди Бољковац, посвађани врх српске побуне.

- Због пиштоља који је Хаџић имао зарадио је и гадне батине. Брадати складиштар из Пачетина касније се посебно трудио да са себе спере сумњу да је до покоља у Борову Селу доиста био у контакту с хрватским МУП-ом. Свој је изненада пробуђени радикализам доказао и преузимањем мјеста предсједника самопроглашене Српске Републике Крајине - пише Бољковац о Хаџићу.

Један од најближих сарадника предсједника Туђмана Јосип Манолић каже да не зна много о улози Горана Хаџића. Но и он тврди да је био у некој вези са хрватском полицијом! - Хаџић је био у вези, то је тачно, али детаље не знам – казао је Манолић.

Пиштољ од Дегориције

Хаџић је од Дегориције чак добио и службени пиштољ. Дегориција је био увјерен да је тиме своје пипке протегнуо у саме врхове српског побуњеничког осињака, што се ипак показало заблудом, пише Јосип Бољковац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.