Без помака са мртве тачке

ЗAГРЕБ - Нема помака у рјешавању хрватско-словеначког спора око границе, ни послије прекјучерашњег сусрета комесара за проширење ЕУ Олија Рена и представника двије државе, јавља Б 92.

Рјешавање хрватско-словеначког спора око границе, од почетка године се није помјерило са мртве тачке. Словенци, због тога, блокирају укупно 12 поглавља из приступних преговора Хрватске са ЕУ. У Бриселу су се прекјуче, по други пут сусрели европски комесар за проширење Оли Рен и министри спољних послова Хрватске и Словеније Гордан Јандроковић и Самуел Жбогар.

Разговарало се о могућности потписивања заједничке изјаве којом би се потврдило да ниједан документ настао након осамостаљења двају држава не прејудицира граничну линију између њих. То је Ренов приједлог за дизање словеначке блокаде како би се крајем овог мјесеца могли наставити преговори са Хрватском о приступању ЕУ.

Aли, ни послије овог састанка, словеначка страна не мијења позицију, оцјењујући да сама та изјава не би била довољна за деблокирање преговора.

Хрватски премијер Иво Санадер потврдио је како пристаје на Ренов приједлог.

- Ми смо на ту изјаву спремни. На ту изјаву мора бити спремна и Словенија и ја мислим да су након тога уклоњени сви разлози за блокаду. Оно што очекујем је да се одвоји питање преговора, од питања рјешења граничног проблема са Словенијом - нагласио је Санадер.

Европски комесар за проширење Оли Рен, хрватско потписивање изјаве види као мјеру изградње повјерења и корак у правом смјеру.

Словенија не жели да изнесе гранични спор с Хрватском пред Међународни суд правде у Хагу, јер страхује да нема правне аргументе којим би доказала да јој припада цијели Пирански залив на сјеверу Истре. Граница је након осамостаљења, на средини тог залива, што Словенију онемогућава да тражи дио мора како би имала излаз у међународне воде.

Умјесто суда, Словенија захтјева да спор ријеши арбитражно тијело, које не мора да се придржава међународног права мора, на шта Хрватска не жели да пристане.

Блокада

Спор између двије државе траје од 1991. године, а у његово рјешавање се послије словеначке блокаде хрватских преговора укључила и Европска унија, којој је у интересу улазак Хрватске у Унију, како би мотивисала остале земље бивше Југославије. Словеначку блокаду многе земље виде као опасан преседан, који би могао да успори даље проширење Уније на југоисток Европе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.