BBC: СПЦ и раскол између Цариграда и Москве

СПЦ је срцем уз Москву, али неће прекидати односе са Васељенском патријаршијом.

Раскид Руске православне цркве са Цариградском (Васељенском) патријаршијом одјекнуо је широм православног свијета и довео у незгодан положај многе сестринске цркве, укључујући и СПЦ.

У спору који се разбуктао након што је Цариград признао аутокефалност Кијевске патријаршије у инат Мосви, СПЦ је, према изјавама црквених велодостојника, одлучно стала на руску страну.

Патријарх српски Иринеј изјавио је раније ове недјеље да је чин давања аутокефалности Криму "словом, ставом и духом супротан учењу и устројству" православља.

Он је у интервјуу за Вечерње новости изразио бојазан да ће одлука Цариграда имати тешке посљедице и оптужио тамношњи Синод за "пилатовско прање руку".

Истовремено, владика Амфилохије, члан Светог синода СПЦ, оцијенио је да је та одлука "неканонска".

СПЦ се прибојава и да би Васељенска патријаршија након Кијева могла да додијели аутокефалност другим црквама које је затраже.

Ко све тражи аутокефалност?

• СПЦ је у бившој Југославији практично држала монопол над свим православним вјерницима у земљи. Међутим, откад се Југославија распала, све јој теже теже полази за руком да одржи тај статус, јер новонастале државе теже да оснују "своје" православне цркве.
• У Црној Гори од 1993. постоји Црногорска православна црква, званично регистрована као невладина организација. Не признаје је ни једна канонска црква, али има подршку Кијевске патријаршије.
• ЦПЦ за сада врши службу у неколико капела на Цетињу и једној цркви у Котору, али има претензије да преузме све цркве и манастире на територији Црне Горе које су у власништву СПЦ.
• Македонска православна црква - Охридска патријаршија основана је још 1959, као аутономни огранак СПЦ, али је 1967. једнострано прогласила аутокефалност.
• Београд ни друге канонске цркве ту одлуку никада нису признале, али македонска држава третира МПЦ као легитимну. И она, као и ЦПЦ, има претензије на неке објекте СПЦ, а спор оптерећује и дипломатске односе између Србије и Македоније.
• Хрватска православна црква вуче коријене из Независне Државе Хрватске, када је била део усташких напора да избришу српски национални идентитет. Покушај неколицине активиста да се ХПЦ обнови наишао је на противљење хрватских власти, које већ пет година одбијају да је региструју као вјерску заједницу. Број верника је занемарљив, али ХПЦа и даље ужива подршку дијела хрватске екстремне деснице.

Међутим, уколико би СПЦ слиједила Мосву до краја и раскинула са Цариградом, платила би високу цијену.

Њени свештеници не би више могли да бораве у Хиландару, једном од најсветијих мјеста српског православља, јер је тај манастир, као уосталом и цијела Света Гора, у надлежности Васељенске патријаршије.

"Поставило би се и питање размене монаха између грчких и српских манастира које је тренутно врло интензивно", каже за ББЦ на српском Далибор Ђукић, који предаје Црквено право на правном факултету у Београду.

Шта кажу вјерници?

Стога, Ђукић сматра да ће критике СПЦ на рачун Цариграда остати на вербалном нивоу, али да конкретних одлука неће бити.

"Руска црква засад ни не тражи од сестринских цркви да раскину са Цариградом, већ само да изнесу став".



Он, сем тога, вјерује да нова ситуација неће дати крила покушајима да се и у Црној Гори успостави аутокефалност.

"Васељенска патријаршија је изразито нерасположена према такозваној Црногорској православној цркви, јер је човека на њеном челу, Мираша Дедејића, та иста патријаршија својевремено рашчинила", указује Ђукић.

Са друге стране, он вјерује да би раскид Мосве и Цариграда могао да има и позитивне посљедице: на пример, да подстакне постизање компромиса између српске и македонске цркве.

"Цариградски патријарх може да помогне да се покрену ствари", каже он.

У спору између Москве и Цариграда СПЦ је срцем уз Москви, али ноге су јој чврсто на земљи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.