"Батина Мила Ђукановића": Како је дошло до хапшења Миливоја Катнића

Агенције
"Батина Мила Ђукановића": Како је дошло до хапшења Миливоја Катнића

ПОДГОРИЦА - Саслушање ухапшеног, бившег главног специјалног тужиоца Црне Горе Миливоја Катнића, трајало је сатима од недјеље навече до јутрос. У Специјалном државном тужилаштву (СДТ) у Подгорици говорио је у вези са околностима да је створио криминалну организацију и злоупотријебио службени положај.

Послије саслушања Катнићу је одређен притвор до 72 сата и постављен му је бранилац по службеној дужности.

Прије Катнића у СДТ-у саслушан је и некадашњи помоћник директора Управе полиције Црне Горе Зоран Лазовић, који је због сумње да је починио иста кривична дјела ухапшен такође јуче ујутру као и Катнић. И Лазовићу је одређено задржавање до 72 сата.

Државни тужилац и портпарол СДТ-а Вукас Радоњић саопштио је да је акција хапшења услиједила послије вишемјесечног координисаног дјеловања СДТ-а, Специјалног полицијског одјељења и Агенције Европске уније - Европола.

Подгорички медији пренијели су да тужилаштво сумњичи Лазовића да је "аминовао отварање црногорске границе за улазак плаћеника 'кавачког клана' Вељка Беливука и Марка Миљковића и за спасавање Душка Рогановића тешких оптужби", а Миливоја Катнића да му је у томе помагао.

По овим незваничним наводима, Лазовићу је на терет стављено да је "формирао криминалну организацију чији су чланови постали Катнић, специјални тужилац Саша Чађеновић који је раније ухапшен, као и Лазовићев син Петар, ухапшен јула 2022. године".

Радоњић је додао и да су претресени станови и друге просторије у Подгорици, на Цетињу и у Будви и Бијелом Пољу ради проналаска трагова кривичног дјела и предмета који могу бити од користи за поступак.

За опозицију и дио невладиног сектора у Црној Гори у вријеме власти ДПС-а, Миливоје Катнић био је "батина Мила Ђукановића" и поменуте странке. Што се самог Ђукановића тиче, Катнићу је за седам година колико је био главни специјални тужилац више пута понављано питање да ли ће се у дјелокругу његовог рада наћи сам предсједник Црне Горе и предсједник ДПС-а, али је одговор углавном био да што се тога тиче нема ни "удаљених сумњи".

Катнић је, иначе, 1993. године као приправник прешао у Војни суд, изабран је за војног судију и на тој функцији остао је до 2004. године одакле је прешао у Апелациони суд. Послије оснивања СДТ кандидовао се и прешао у ову правосудну институцију упркос захтјевима неких НВО у Подгорици да се расвијетли Катнићева "ратна биографија" из времена деведесетих.

Њега је, поред осталог, један затвореник у војном затвору "Мориње" оптужио да је као официр КОС-а током рата  у Хрватској био одговоран за пљачке у Цавтату код Дубровника. То је Катнић демантовао. 

Почетак рада у СДТ-у, обиљежио је налог за хапшење некадашњег високог функционера ДПС-а Светозара Маровића.

Тек у јесен 2021. године послије отварања афере "Пандорини папири" у СДТ-у је формиран и овај случај.

- У овом случају постоји један облик сумњи, нећу рећи удаљене, него на крајњем полуоснову - изјавио је тада Катнић.

Афера "Пандорини папири" односи се иначе на податке са истраживачких мрежа и наводе да су Мило Ђукановић и његов син Блажо, наводно, 2012. године склопили тајне уговоре управљања њиховом имовином, а преко мреже компаније из Панаме, Гибралтара, Швајцарске, Велике Британије.

Афера "Државни удар"

Миливоје Катнић био је непуних седам година, од средине 2015. до почетка 2022. године, главни специјални тужилац. Након промјене власти у Црној Гори на дужности је био још годину и по.

Потом је отишао у старосну пензију.

Његову каријеру на челу Специјалног тужилаштва Црне Горе свакако је обиљежила афера "Државни удар", односно акција коју је Катнић спровео у јесен 2016. године, на дан парламентарних избора када је у Црној Гори ухапшена група у којој су поред осталих били и тадашњи лидери ДФ-а Милан Кнежевић и Андрија Мандић, актуелни предсједник Скупштине Црне Горе.

Ухапшени су тада оптужени за припремање терористичких напада и покушај насилне смјене власти.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана