Фото: Загреб.инфо
БЕОГРАД - Апелациони суд у Београду укинуо је првостепену пресуду којом је некадашњи припадник Збора народне гарде (ЗНГ-Зенге) Бранко Тунић (59), био осуђен на осам година затвора због злочина над 17 војника ЈНА у логору Ракитје у Загребу, септембра 1991. године.
Другостепени суд је усвојио све жалбе и укинуо првостепену пресуду, те наложио понављање суђења, објављено је на сајту тог суда.
Апелациони суд у Београду оценио је да изрека осуђујуће пресуде није јасна, прецизна и недвосмислена, односно није јасно за које радње је окривљени осуђен, будући да из изреке пресуде произлази да се окривљени оглашава кривим да је у односу на М.У. извршио убиство, при чему се не описује на који начин је то учинио.
Тунић је за то убиство ослобођен претходном правноснажном пресудом суда у Републици Хрватској, што изреку првостепене пресуде чини противречном самој себи, али и образложењу у којем првостепени суд цени доказе и утврђује да је окривљени убио М.У.
Другостепени суд истиче да у изреци првостепене пресуде радње које је окривљени предузимао према оштећенима нису индивидуализоване.
Такође, суд сматра да првостепени суд није могао радње окривљеног да опише уопштено у односу на све оштећене, нити да у образложењу о томе даје уопштене разлоге, не повезујући конкретне радње извршења окривљеног у односу на сваког од оштећених, односно не доводећи у везу своје закључке са исказима оштећених појединачно, чиме би изрека и образложење били јасни и прецизни у погледу тога за које је радње окривљени осуђен.
Како се даље наводи, првостепени суд није изнео јасне разлоге у виду насталих последица у виду повреда код оштећених.
Тунић је првостепено био осуђен за мучење војника, али је судско веће прихватило да је у Загребу Тунић ослобођен за убиство војника Марка Утржана.
Он је био осуђен за кривично дело ратни злочин против ратних заробљеника.
Тунићу се судило у одсуству, јер није доступан правосудним органима Србије. Он је, према сазнањима Тањуга, пореклом са АП КиМ, из општине Витина, а сада живи у Хрватској.
Према потврђеној оптужници Тужилаштва за ратне злочине Србије, у коју је Тањуг имао увид, Тунић се терети да је од 14. септембра до 1. октобра 1991. године у Загребу, као припадник Зенга заједно са више НН припадника исте јединице, кршио правила међународног права за време оружаног сукоба који је тада постојао у Хрватској.
Овај сукоб, како се наводи, није имао карактер међународног сукоба, а водио се између снага ЈНА са једне стране и хрватских оружаних формација у коју су спадале јединице ЗНГ и Министарства унутрашњих послова (МУП) РХ са друге стране.
Тунић и остала НН лица извршила су ратни злочин против ратних заробљеника, односно према војницима на редовном одслужењу војног рока у ЈНА, који су претходно положили оружје и предали се.
Заробљени војници су спроведени у објекат Зенги и МУП-а Хрватској у насељу Ракитје, где их је Тунић застрашивао, мучио, телесно повређивао, те поступао на нарочито увредљив и понижавајући начин, а једног војника ЈНА је убио хицем из пиштоља.
Он је, према оптужници, у више наврата у просторијама у којима су заробљеници боравили, обедовали и у подрумским просторијама, оштећене М.У, Ж.Л, Т.Н, Р.Д, Д.Д, Ж.Ј, Б.Б, М.П, С.А, Д.С, П.С, Г.М, Г.С. и Г.Г. тукао кундаком оружја, рукама и ногама по глави и телу, као и гуменом палицом по леђима и табанима.
Везивао их је лисицама и приморавао да легну на тло, а затим их газио чизмама и скакао по њима, претио им ножем да ће им извадити очи и да ће их заклати, репетирао оружје на њих, стављао им цев оружја у уста и на слепоочницу, претећи им убиством, гасио им цигарете по телу и мочио по њима.
„Све то је за посљледицу имало повреде тjелесног интегритета, тешке физичке и психичке трауме, патње и понижавање оштећених“, навело је тужилаштво.
Потом је 30. септембра 1991. године, приликом батинања војника М.У, Тунић из пиштоља испалио хитац њему у главу, наневши му прострелну рану главе, којој је младић подлегао на лицу места.
Пуномоћник оштећених, адвокат Душан Братић, каже за Тањуг да се након писања медија о овом случају, јавило још шест људи који су злостављани у Ракитју од стране овог оптуженог.
Пуномоћник оштећених, адвокат Душан Братић, каже за Тањуг да се након писања медија о овом случају, јавило још шест људи који су злостављани у Ракитју од стране овог оптуженог.
Један од тих оштећених је држављанин Сјеверне Македоније, а један БиХ, прецизирао је тада Братић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.