Анте Нобило: Срби и Хрвати у племенском рату

Загреб - Познати хрватски адвокат Анто Нобило више је учинио на демистификовању хрватске новокомпоноване историје него сви историчари заједно. Он је бранилац који и најтврђе оптужнице окреће наглавачке, а његови клијенти, ма колико им неподопштине биле безнадежне, никада нису без шансе.

Постао је познат још осамдесетих година прошлог вијека, када је као јавни тужилац загребачког Окружног суда заступао оптужбу у случају Андрије Артуковића, што је пресудно одредило његову будућу позицију и каријеру. У независној Хрватској то му је био неопростив гријех, а још кад се 1993. бескомпромисно борио да Мерчепова банда одговара за убиство српске породице Зец, запечатио је своју тужилачку каријеру и започео адвокатску.

Да ли су адвокати у Хрватској постали медијске звијезде?
- У посљедње двије године адвокати су се са црне хронике преселили на насловне странице новина. Кренуло се у антикорупцијску борбу и дошло је до кривичног прогона кључних људи у држави. Не догађа се сваки дан да се на оптуженичкој клупи нађе бивши премијер, његов замјеник и неколико министара. Наравно да је то изазвало велико интересовање јавности и медија. Јер то нису само криминални случајеви, већ и прворазредни политички и друштвени догађаји.

Ипак се стиче утисак да и даље политика дозира интензитет те борбе?
- Почетак је имао ту политичку ноту. Наиме, бивша ХДЗ-ова власт, па и тадашња премијерка Јадранка Косор, преко министра полиције је настојала усмјеравати кривичне процесе према особама које би могле угрозити њену позицију или према онима за које је процијенила да нису од пресудне важности за власт, а помогли би њеној представи у борби против корупције. Власт је вјеровала да ће то бити контролисана акција ограниченог домета. Страдаће само они људи које је политика жртвовала.
 

А када је пуштен дух из боце?
- Државни тужилац се отео контроли јер је промјенама кривичног закона добио овлашћења која је до тада имала полиција, а која је увијек била под контролом извршне власти. Тако је у велике предмете државни тужилац Младен Бајић кренуо самостално, чак и без укључивања полиције. Зато је страначка контрола над процесима антикорупцијске борбе пукла и то се отело свакој контроли. Резултат је познат. Подигнуте су оптужнице против бившег премијера и шефа ХДЗ-а, против цијелог ХДЗ-а и до јуче недодирљивих људи.
 

Знате ли због чега је Иво Санадер добровољно одступио са најмоћнијег положаја у држави и тако се изложио кривичном прогону?
- То је остала мистерија до данас. Постоји пуно нагађања, али праву истину у Хрватској нико поуздано не зна.
 

И Јадранка Косор је и политички и кривично преживела аферу са станом из којег су избачена малољетна браћа Дробац да би се она уселила. Треба ли истицати њихову националност?
- Државно тужилаштво је у том случају утврдило да је то било по закону. Али, нема никакве сумње да су ту прекршени сви етички и друштвени закони. Поштен човјек не би могао мирно живјети у отетом стану. Ако знате да је тај ваш дом, ваш мир, стечен на несрећи другог. То је неприхватљиво. С друге стране, неприхватљиво је да је Косорова уопште добила тај стан јер у то вријеме није била запослена у Министарству одбране. Била је новинарка Хрватског радија, што говори да су је фактички купили, односно власт ју је наградила за оно што је радила као новинар. И та је чињеница дискридетује, не само као политичара, већ и као новинарку. У сваком случају, то осликава стање у Хрватској у то доба, а и морални профил Јадранке Косор, коју успут то не дотиче и даље другима држи моралне придике.
 

Говори ли то о племенском карактеру прошлог рата?
- Ратови деведесетих имали су та обиљежја прастарих ратова за територију. Ратовали су припадници једног народа против оног другог, како би освојили територију. У тим "народним" ратовима једном народу је сметао други и настојао га је протерати. То се проводи насиљем јер нико не напушта своју кућу добровољно, већ из велике и љуте невоље. У таквом концепту рата злочини су неминовни, не само као ексцес, него као средство за остварење циља. А ти се циљеви могу постићи само насиљем над цивилима. Нико вам свој стан или кућу неће препустити добровољно, морате га истјерати. Истјерујући једне, преостале уплашите и одлазе сами. То је рецепт за етничко чишћење. И то је био дио система. Ратни злочини били су укалкулисани као средство за остварење циља.
 

Недавно сте изјавили да би одлазак Владимира Шекса у политичку пензију значајно допринио отварању те ратне приче. Шта би то значило за имиџ Хрватске као правне државе?
- Шекс је реликт прошлости, један од посљедњих из Туђмановог доба. Он једноставно штрчи у овом времену. Његова мрежа у хрватском правосуђу смета развоју демократије и нужној трансформацији правосуђа. Не зову га без разлога гувернером правосуђа. Унутар правосуђа годинама је злоупотребљавао ту моћ. И за добробит правне државе Владимир Шекс мора отићи.
 

Али се још добро држи?
- Уколико га не искључи, ХДЗ ће вјечно остати у опозицији, па ће самим тим и Шекс бити маргинализован и неутралисан.
 

Заступали сте и ћерку и сина породице Зец. Управо траје суђење Томиславу Мерчепу, чији су људи учинили тај злочин, који је симбол страдања Срба у хрватским градовима. Стижете ли до правног краја?
- На неки начин да. Заступам и неке оштећене у том случају. Нажалост, све се то догађа са великим закашњењем. Но, бар је симболично добро да хрватско друштво пошаље поруку како третира Мерчепа и њему сличне. Можда би били спречени многи злочини који су се десили послије. Али прилике су тада биле наклоњене злочинцима. У сваком случају добро је за данашњу Хрватску да се они примјерено казне.
 

Ипак, и данас се догађа да чланови породица убијених Срба губе судске процесе у којима туже државу за одштету и још морају платити високе судске трошкове?
- То јесте проблем. Исто је и са запаљеним и минираним кућама. И у том дијелу Шекс је промјенио закон након што је злочин учињен. Што се тиче тих злочина, за оштећене би било далеко боље да покушају истерати правду преко државног тужилаштва. Да тужилаштво докаже ко је направио злочин, а оштећена страна да у том учествује. Тужилаштва имају јаче механизме него појединци да докажу да су злочин направили хрватски војници.

Казино на поклон усташи

Пријатељ сте и са Мићом Царићем, којег медији у Хрватској смештају у криминални миље?

- Мићо Царић је човјек који никада није кажњен ни за криво паркирање. Њега се повезивало са једним случајем који у ствари дискредитује Хрватску. Наиме, он је Србин и 1991. је имао најпознатију коцкарницу у центру Загреба. Видећи шта се догађа Србима, тражио је од својих пријатеља да му пронађу неког емигранта, усташу, којем би поклонио половину казина, како би бар нешто сачувао. Та чињеница да је морао тражити усташу за пословног партнера и поклонити му пола имовине озбиљно дискридетује Хрватску, а не Мићу Царића. Имао је пех да су му наместили Златка Багарића, човека из криминалног свијета. Када је то увидео, Царић му је поклонио цијели казино. Дакле, у једном кратком периоду био је партнер са криминалцем у легалном послу. То што је дошао у везу са њим посљедица је нужде. Мићо Царић је врло частан и поштен човјек.

Југословенски каратиста

* Анто Нобило је рођен 4. децембра 1950. у Сплиту. Потиче из корчуланске партизанске породице. Живи у Загребу.

* Пола радног вијека провео је у тужилаштву, а остатак у адвокатури.

* У младости се бавио и врхунским спортом. Био је репрезентативац Југославије у каратеу, а као куриозитет памти се његова борба са усташким емигрантом Миром Баришићем (убица југословенског амбасадора Роловића у Стокхолму), на Светском првенству каратеа 1978.у Оклахома Ситију у САД-у, коју је Нобило изгубио. Барешић је наступао за Парагвај, па је захтјевао да се на додјели медаља уз заставу те земље истакне и хрватска, а Нобило се, наводно, окренуо према Баришићу, пљунуо га и опсовао му мајку усташку.

* Био је јавни тужилац у Југославији и остао у трајном негативном памћењу хрватске јавности због суђења усташком министру Андрији Артуковићу половином осамдесетих година прошлог века. У заступању оптужнице Нобило је бриљирао, иако је против себе имао тадашњи адвокатски дрим тим - Срђу Поповића и Силлвија Дегена. И најширој публици било је јасно да млади тужилац Анто Нобило наступа против Артуковића не рутински, већ из уверења.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.