Афричка куга хара регионом

БЕОГРАД – Начелница одјељења за ветеринарску инспекцију Љиљана Ивањац изјавила је данас да су у Србији тренутно активна три жаришта афричке куге свиња, као и да у земљама у окружењу такође постоје жаришта, а највише у Хрватској.

Ивањац је за Танјуг рекла да се у Србији афричка куга свиња појавила у Мачванском, Подунавском и Западнобачком округу и апеловала на пољопривреднике да схвате да се болест лако шири и да, ако примјете неке симптоме, одмах обавијесте ветеринара.

„Када говоримо о афричкој куги свиња, тренутна ситуација у Србији је да имамо активна три жаришта – у Мачванском региону, на подручју општине Лозница и у насељеном мјесту Црна Бара. Када говоримо даље о нашим регионима, то је Подунавски округ и најновији, најсвјежији случај који смо имали у општини Западнобачком округу, насељено мјесто Богојево“, навела је она.

Према њеним ријечима, највише жаришта у региону има у Хрватској.

„По свим информацијама које до сада имамо, једно од главних жаришта када говоримо о преносницима свињске куге у сусједним државама јесте прије свега тај барањски дио Хрватске који се наслања на нашу земљу и ту говоримо практично о афричкој куги свиња која је присутна све вријеме у шумама у барањској регији“, објаснила је саговорница Танјуга.

Како је рекла, подаци показују да је доста дивљих свиња угинуло због афричке куге свиња и са српске и са хрватске стране границе.

„По информацијама, има доста угинулих свиња и на хрватској страни и код нас – говоримо о дивљим свињама – али свакако, овај љетни период и навике домаћих животиња да у љетном периоду свиње излазе на пашу, јесу шанса и могућност да домаће свиње оболе од афричке куге свиња јер се на тим пашама сусрећу и са дивљим свињама. Ми лоцирамо да је то један од могућих контаката преноса и, на жалост, сталног одржавања афричке куге свиња на овој територији Балкана“, оценила је она.

Ивањац је нагласила да је један од начина преношења афричке куге свиња трговина тим животињама, и то – како је рекла – нелегалан вид трговине.

„Нелегална трговина је најприје када животиња која је утоварена, која се транспортује од тачке А до тачке Б, не посједује доказ да ју је прегледао ветеринар и не посједује доказ да потиче из мјеста гдје немамо афричку кугу свиња као забиљежену болест. То су јако лијепе понуде за нижу цијену и нико није имун на такве ствари, па онда човјек заборави да је болест та која може да га остави и без животиње и без зараде – што се најчешће дешава“, рекла је она.

Како је навела, потребно је да транспорти животиња, не само свиња, буду пријављени ветеринарским станицама и ветеринарској инспекцији да би постојао доказ да је мјесто одакле животиња потиче слободно од афричке куге свиња, да је животиња која се прегледа у моменту утовара здрава и да таква животиња може да буде безбједно отпремљена на другу тачку, а да се при томе не изазове преношење афричке куге свиња с једног мјеста у друго мјесто.

Ивањац је рекла да су држава, ветеринарска инспекција, Управа за ветерину и Министарство пољопривреде већ двије године у борби са афричком кугом свиња.

„Ми смо сви на опрезу када говоримо о афричкој куги свиња и, нажалост, ова болест је у претходне двије године имала изузетно јак интензитет и надамо се да се неће понављати такав интензитет у овој и у сљедећим годинама, јер је болест такве природе да се дуго задржава на тлу гдје се јави“, рекла је она.

Додала је да Министарство пољопривреде надокнађује штету газдинствима која су претрпјела еутаназирање оболелих животиња или животиња које су биле у зараженој зони.

„Давана је новчана накнада за све обиљежене животиње на територији гдје је Управа за ветерину спроводила мјере у циљу спречавања и сузбијања ове болести“, објаснила је она.

Како је рекла, ресорно министарство је у сталном контакту са људима, домаћим животињама и ветеринарским станицама.

„Ветеринари су стално у контакту са пољопривредницима, власницима животиња. Ми одржавамо састанке и сусрете са људима, преносећи искуства из других крајева, описујући болест и скрећемо пажњу на нешто на што би сам држалац животиња морао да обрати пажњу“, објаснила је она.

Према њеним ријечима, важно је да објекти гдје се чувају, узгајају и држе животиње, а нарочито свиње, буду чисти.

„Потребно је да отпадне воде буду тако обезбијеђене да не буде могућег прилаза ни глодарима, ни псима, ни шакалима, да не буде разношења отпада, нити истовремено могућности да то привлачи друге дивље животиње, нарочито дивљу свињу, која би у овом случају могла да буде преносилац болести. Препоручујемо да одгајивач буде онај који једини улази у оборе или да одреди једну особу која ће се бринути о свињама“, објаснила је саговорница Танјуга.

Она је додала да је неопходно да особа која се стара о животињама примјени све мјере опреза – попут пресвлачења одјеће и обуће, али и да води рачуна одакле води поријекло храна која се набавља за животиње.

„Ако имате информацију гдје је већ забиљежен случај афричке куге свиња и знате да одатле потиче то храниво, избјегавати та мјеста и набављати храну са безбједних подручја. С друге стране, ако се свиње пуштају на испашу, треба обратити пажњу какав је то простор гдје се свиње пуштају, да ли је неко видио дивљу свињу у тим крајевима“, рекла је Ивањац.

Апеловала је да се на појаву сваког симптома болести – попут повишене температуре или случаја да животиња не једе онако као раније – власник обрати ветеринару који ће предузети одговарајуће мјере.

„Ветеринар предузима мјере које су прописане законом. Ако је потребно, послије прегледа животиње узимају се узорци крви. Уколико је у питању већ угинула животиња, позваћемо нашу ветеринарску службу, ветеринарски институт, ветеринарског инспектора, одрадиће се протокол – што значи узимање унутрашњих органа потребних за анализу, након чега чекамо дијагнозу. Наравно, сви ћемо бити срећни ако је дијагноза негативна – а дешава се и то – јер није свако угинуће афричка куга свиња, али свако угинуће мора бити прегледано јер је болест међу нама“, објаснила је она.

Такође, Ивањац је рекла да би сви они који држе свиње морали да буду опрезни јер се болест лако шири и јер се шири контактом.

Према њеним ријечима, афричка свињска куга је и економска болест која разара сточни фонд.

„Тамо гдје се појави прави велике губитке у броју популације свиња. То се неизбјежно одражава на тржиште живим животињама, односно свињским месом“, напоменула је она.

Објаснила је да болест има свој ток и да се брзо шири, што доводи до тога да је потребно потпуно очистити области у којима се појавила.

„То значи еутаназија, односно убијање и уклањање лешева свиња. Постоји и један период када не смјете усељавати свиње поново у објекат. Нажалост, морам да кажем да у неким крајевима гдје смо прошле године имали свињску кугу нису извршене наше мјере. Ја разумијем домаћина који жели да има пуне оборе и да је ружно гледати у празне оборе, али мора се сачекати тај неки период када се релаксира цијела област, када Управа за ветерину изда рјешење да је подручје слободно од афричке куге свиња“, нагласила је она.

Како је рекла, неопходно је спровести мјере чишћења и дезинфекције комплетних територија гдје је постојала афричка куга свиња да би било могуће поновно насељавање свиња у те области.

„То је тај моменат који у ствари условљава да и економија трпи јер ви не можете имати стално оборе пуне свиња, јер у случају појаве ове болести имате и период чекања, неусељавања обора свињама. Тако да све ово није повољна ситуација кад говоримо о тржишту свиња јер су велике површине европских земаља, а и један дио азијских земаља захваћени овом болешћу, због чега имамо нарушени однос између понуде и потражње“, навела је Ивањац.

Додала је да земље које нису имале случајеве заразе афричком кугом свиња не могу да произведу онолико прасића колико је потребно земљама чији је фонд страдао.

„Болест је у свом штетном ефекту практично видљива на територији цијеле Европе. Познато је из ранијих историјских дешавања ове болести да су се Шпанија и Португал 30 година бориле против афричке куге свиња. Они су успјели да сачувају и да унаприједе узгајање свиња, али је борба трајала 30 година са сталном појавом, са тешким мјерама које су предузимане у смислу убијања, девастирања свињског фонда. Ја се надам да се ми нећемо 30 година борити са овом болешћу, али то зависи од свих нас“, закључила је Ивањац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.