Звиздић: Намјенско трошење новца од повећања акциза

Сарајево - Савјет министара БиХ сматра да је евентуално повећање акциза на нафту и нафтне деривате могуће само ако ће средства која би била на тај начин остварена бити усмјерена у развојне пројекте, изјавио је предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић.

Звиздић је на конференцији за новинаре у Сарајеву навео да је приједлог Управног одбора /УО/ Управе за индиректно опорезивање /УИО/ да акцизе за нафту и нафтне деривате буду повећане за 15 фенинга, при чему би 10 фенинга било издвајано за изградњу ауто-путева, а пет за изградњу брзих и магистралних путева.

"То значи да ће та средства имати свој поднамјенски рачун и да ће бити директно усмјерена ка јавним предузећима која се баве изградњом путева, односно да неће бити никакве могућности да се евентуално користе за покривање буџетских дефицита на ентитетском нивоу", истакао је Звиздић.

Према његовим ријечима, сва средства која буду остварена повећањем акциза биће искључиво намјенски усмјерена.

"У складу са Реформском агендом у првом кораку ћемо вјероватно ићи на повећање акциза на нафту и нафтне деривате, а тек када ентитети усвоје своје стратешке планове реформе здравственог система и акционе планове са динамиком реализације, онда ћемо ићи на евентуално повећање акциза на дуван и алкохол", додао је Звиздић.

Министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић навео је да Савјет министара још није добио приједлог УО УИО за повећање акциза.

"Кад буде примљен, о томе ће се отворити расправа у Савјету министара", рекао је Шаровић, истичући да је Реформском агендом, када је у питању повећања акциза на алкохол и дуван, јасно речено да је прије тога потребно извршити реформу здравственог сектора.

Коридор Пет-це у фокусу сарадње

Предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић изјавио је данас у Сарајеву да је на недавној Инвестиционој конференцији о Западном Балкану, одржаној у Лондону у организацији Европске банке за обнову и развој /ЕБРД/, БиХ у фокус ставила финансирање изградње ауто-пута коридор пет-це.
"У разговорима са директором и другим представницима ЕБРД предложили смо један нови приступ - оквир између ЕБРД и БиХ. Оквир је у вези не само са пројектним активностима и финансирањем појединачних пројеката, него и са креирањем четворогодишњег финансирања, прије свега коридора пет-це, у износу од 300 милиона евра", рекао је Звиздић на конференцији за новинаре.

Он наводи да је ријеч о средствима која би била сукцесивно повлачена у наредне три године - ове године 76 милиона евра, а у наредне три по 70 миолиона евра.

"Ријеч је о новом оквиру односа између ЕБРД и БиХ. Њиме ауто-пут пет-це означавамо као кључни приоиритет финансирања ЕБРД-а", прецизирао је Звиздић.

Он је додао да се сада од ентитетских инситуција очекује да Савјету министара упуте захтјеве који ће бити размотрени и прослијеђени ЕБРД-у.

"То ће омогућити континуирану изградњу ауто-пута", рекао је Звиздић, који очекује да у овом мандату буде завршено двије трећине коридора.

Добијање средстава од ЕБРД, истакао је он, била би добра позивница и другим финансијским институцијама да учествују са значајним средствима у финансирању ових пројеката.

Предсједавајући Савјета министара рекао је да је у Лондону разговарано и о приступу комерцијалним средствима које даје ЕБРД са повољним грејс периодом и каматама које су испод три одсто, те о могућностима да овим аранжманима буду обухваћене и приватне компаније.

Звиздић је додао да је на Инвестиционој конференцији разговарано и о различитим пројектима из области енергетике.

Он је оцијенио је да ће за успјешну реализацију конкретних пројеката и за даље кандидатуре од изузетне важности бити стратегије из области транспортних комуникација и енергетског сектора.

Звиздић је подсјетио да је у БиХ формирана радна група за израду наведених стратегија, у коју су Савјет министара и Влада ФБиХ предложиле своје чланове, али да се још очекује да то уради и Република Српска.

Он је позвао ентитетске владе да активним учешћем и именовањем стручних људи у радне групе, раде заједно са Савјетом министара како би ове двије стратегије биле усвојене у најбржем могућем времену, прије новог самита за земље Западног Балкана у августу у Паризу, гдје ће бити разговарано о примјени различитих пројеката.

Звиздић очекује да ће БиХ бити домаћин годишње конференције ЕБРД-а 2019. године, о чему би требало да буде одлучено половином марта.

Министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић најавио је да ће од ове године ЕБРД појачати улагања у енергетски сектор, све до износа од 40 одсто свих пласмана.

"Од БиХ очекују здраве пројекте", рекао је Шаровић и објаснио да ће неки од њих бити финансирани путем појединачних пројеката, а дио путем концепта пројеката за Западни Балкан.

Он је истакао да без стратешких докумената из области транспорта и енергетике БиХ неће моћи на наредној конференцији у Паризу, у августу, да представи своје пројекте.

"Сваке године БиХ губи средства за путну инфраструктуру и енергетику због недостатка кључних докумената", истакао је Шаровић наводећи да дио тих средстава јесу грантови.

Подсјећајући да Република Српска има енергетску стратегију до 2035. године, а Федерација БиХ /ФБиХ/ стратешки план и да ради на стратегији, Шаровић је рекао да би за Европску комисију било довољно обједињавање ових докумената на нивоу БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.