Зуровац: Читаоци који се информишу преко Facebookа требају провјерити извор вијести

Сарајево - Лажне вијести које су у јавности Босне и Херцеговине присутне годинама, од популаризације друштвене мреже Facebook, задњих годину и по шире се све брже.

Лажне вијести се шире путем Facebookа. Такви медији углавном немају никакву властиту публику него публика долази до њих случајно користећи ту друштвену мрежу.

Извршно директор Вијећа за штампу у БиХ Љиљана Зуровац савјетује да читаоци избјегавају медије који немају информације о себи, о новинарима и текстове који се не позивају на изворе.

"У Вијећу за штампу смо имали жалбе од јавних личности о којима су објављени измишљени интервјуи. То нису нетачне информације, него измишљене. Нетачне се десе грешком новинара и то се може исправити, али измишљене вијести су из главе, и то се ради углавном због повећања посјећености", рекла је Зуровац.

Сензационалистички наслови изазивају немир међу читатоцима

Појашњава да такве вијести имају сензационалистичке наслове, немају наведене изворе, немају потписа аутора. Тврди да у БиХ такве вијести нису нимало наивне те да извјештавају о наводним припремама терористичког напада или слично што изазива немир међу грађанима.

Зуровац је навела да лажне вијести нису проблем само БиХ, него и цијелог свијета.

Оснивач портала klix.ba Дарио Шимић савјетује да читатељи који се информишу путем друштвених мрежа требају провјерити ко је извор и аутор вијести, да ли вијест има сензационалистички, недовршен или нереалан наслов те читати дубље од наслова и провјерити на којој се стварно web адреси налазе.

"Против лажних вијести се можемо борити само едукацијом јавности и медијском писменошћу у основном образовању. Уколико читатељ наиђе на неки медиј који му није познат одраније, требао би провјерити да ли медиј има импресум, списак новинара, назив издавача и контакт информације. Оно што је такођер битно јесте да су се у посљедње вријеме Вијеће за штампу у БиХ и други маинстреам медији укључили у борбу с лажним вијестима у БиХ", истакао је Шимић.

Опасан тренд угрожава и професионалне медије

Нагласио је да већ "напреднији читаоци" када наиђу на неку вијест за коју не могу вјеровати да је тачна, иду на меинстим портале да провјере јесу ли је они објавили како би утврдили њену истинитост.

Тешко је, каже, процијенити колику конкретно штету портали с лажним вијестима доносе професионалним медијима, али сматра да је највећа штета то што ће читаоци, уколико се овај тренд настави, све мање вјеровати било којем медију на интернету, а поготово медијима који свој садржај диструбишу искључиво на Facebookу.

"Све портале с лажним вијестима бих подијелио у двије групе: једни, којима је то 'бизнис' и једини циљ им је зарадити новац од оглашавања и други, којима је циљ фаворизовати политичку странку која стоји иза њих. Они другу сврху немају. Данас их у БиХ има на десетине", додао је Шимић.

Сматра се да су лажне вијести у свијету експанзију доживјеле у предизборној кампањи за предсједника Сједињених Америчких Држава, од када се о њима у јавности прича много више.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.