Зоран Тегелтија, министар финансија РС: Штедња неопходна за социјалну стабилност

Пред Републиком Српском је тешка година, али рационалним понашањем свих, уз додатне рестрикције на страни расхода и мјере за повећање прихода, буџет за ову годину биће успјешно реализован.

Поручио је то у интервјуу за "Глас Српске" министар финансија РС Зоран Тегелтија.

- Економском политиком предвиђено је да 2011. буде година реформи и стабилизације привредних активности уз очување социјалне и фискалне стабилности. Сасвим су реална очекивања да РС у 2011. години оствари реалну стопу привредног раста БДП-а од 2,5 одсто - казао је Тегелтија.

* ГЛAС: Како оцјењујете усвојени буџет и Економску политику за 2011. годину и да ли су достижни циљеви који су пројектовани?

ТЕГЕЛТИЈA: Буџетски оквир за 2011. годину је на нивоу прошлогодишњег, што је посљедица обавеза које произилазе из Закона о фискалном савјету БиХ и аранжмана са ММФ-ом. Буџет, колики год био, никада није довољан да се задовоље сви захтјеви корисника. Међутим, рационалним понашањем свих уз додатне рестрикције на страни расхода и предузетим мјерама на страни прихода биће обезбијеђена неопходна средства за остварење свих циљева који су дефинисани Економском политиком РС за 2011. годину. Овим документом је предвиђено да 2011. буде година реформи и стабилизације привредних активности уз очување социјалне и фискалне стабилности РС како би се створиле претпоставке за повратак на стопе привредног раста које је РС остваривала прије утицаја свјетске економске кризе.

* ГЛAС: Лидер СДA Сулејман Тихић поднио је захтјев Уставном суду БиХ за испитивање уставности Закона о извршењу и Одлуке о усвајању буџета РС за 2011. годину. Како оцјењујете тај захтјев и да ли је он политичке, а не економске природе?

ТЕГЕЛТИЈA: РС је испоштовала ранији договор да се поштује одлука да се буџети усвајају у обиму из претходних година. Стога је јасно да је све што у овом тренутку долази из Сарајева усмјерено у правцу блокаде институција РС и сматрамо да је то лоша одлука. Ваљда желе да и у РС ништа не функционише, јер у ФБиХ није конституисана власт и да блокадом рада институција РС покажу да у БиХ ништа не функционише.

* ГЛAС: Све прогнозе говоре да ће ово бити веома изазовна година због наставка економске кризе. Да ли је у таквим условима реално очекивати раст БДП-а који је предвиђен Економском политком?

ТЕГЕЛТИЈA: Aнализа кретања макроекономских показатеља у 2010. години, а посебно имајући у виду опоравак спољне трговине уз раст извоза од 30,2 одсто и реални раст БДП-а у другом и трећем кварталу, пружају нам сасвим довољно аргумената за оптимизам. Наведени показатељи и анализе јасно говоре да је присутан постепени опоравак привредне активности у РС. Aко се томе додају планиране инвестиционе активности у 2011. години, које би требало значајно да допринесу опоравку грађевинског сектора који је највише погођен кризом, сасвим су реална очекивања да РС у 2011. години оствари реалну стопу раста БДП-а од 2,5 одсто. То се уосталом подудара и са процјенама међународних финансијских институција.

* ГЛAС: Који су највећи изазови за економију РС у овој години?

ТЕГЕЛТИЈA: Наши приоритети, а тиме и изазови који су пред нама су очување радних мјеста, подршка привреди како бисмо омогућили привредни раст, очување социјалне и задржавање фискалне стабилности. Наравно, ништа мање важно није ни задржавање инвестиционе активности са акцентом на јавно-приватно партнерство и подршка финансијском сектору.

* ГЛAС: Синдикат и послодавци су највише примједби имали на повећање стопа пореза и доприноса тврдећи да ће то неминовно довести до смањења плата и отпуштања радника?

ТЕГЕЛТИЈA: Влада се нашла између два супротстављена захтјева за одрживост социјалног сектора и растерећење привреде. Повећани доприноси значе ново оптерећење, али и додатна средства за фондове, што значи да се Влада опредијелила за стабилизацију социјалних фондова. Приликом доношења одлуке о приједлогу повећања стопе пореза на доходак и стопа доприноса Влада је имала у виду и негативне ефекте који могу да проистекну из такве одлуке. Не можемо тврдити да дио послодаваца обавезе по основу повећаних пореза и доприноса неће пребацити на раднике кроз смањење плата или да у неким случајевима неће доћи до отпуштања запослених. Због тога смо секторима који су највише погођени дали друге олакшице у виду смањења основице на коју се уплаћују доприноси како би укупан ефекат наведених измјена на њихово пословање био неутралан.

* ГЛAС: Када је у питању наплата доприноса много је примједби на рад Пореске управе која контролише тај процес. Како планирате ријешити тај проблем?

ТЕГЕЛТИЈA: Свјесни смо проблема неплаћених пореза и доприноса посебно због тога што се за доприносе везују права из социјалног осигурања. Рад Пореске управе није основни и једини разлог за такву ситуацију. Константно се ради на побољшању наплате пореских обавеза, а посебно доприноса. У Пореској управи је успостављен јединствени систем регистрације, контроле и наплате доприноса и на једном мјесту се региструју сви обвезници ради побољшања контроле и наплате. Поред тога, важна новина је да је у изради и нови закон о Пореској управи којим ће бити унапријеђен порески поступак, посебно поступак принудне наплате, затим пореске евиденције, контроле законитости и правилности обрачуна и плаћања ореза, обрада пореских пријава и транспарентност рада Пореске управе.

* ГЛAС: Када ће почети најављена реформа пензијског система и на којим принципима ће се заснивати?

ТЕГЕЛТИЈA: То је једна од кључних реформи у овој години. Систем међугенерацијске солидарности на чијим принципима почива наш пензијски систем је дугорочно посматрано одређен демографским кретањима уз погоршање односа броја пензионера у односу на број запослених. Поред тог дебаланса проблем је и што само 7,2 одсто пензионера има пуни радни стаж због чега имамо веома ниску просјечну старосну доб приликом остваривања права на пензију. Због тога ћемо извршити реформе с циљем финансијске консолидације система кроз проширење круга осигураника, пенализирање пријевременог пензионисања, промјену начина одређивања и усклађивања пензија, те редефинисање посебних права и увођење више реда и контроле у област инвалидских и пензија остварених по основу посебних права. Намјера нам је да у првом кварталу ове године утврдимо нацрт новог закона о пензијско-инвалидском осигурању како бисмо касније дошли до најбољег рјешења које ће бити прихватљиво за све. Сматрам да је реално очекивати да примјена новог закона почне 1. јула 2011. године.

Кредити

* ГЛAС: Да ли РС ове године планира нова задужења и за које намјене ће бити искоришћена?

ТЕГЕЛТИЈA: Влада ће одобрити кредит од четири милиона евра за информатизацију школа уз учешће Владе у том програму са милион евра. Биће испреговаран кредит од 30 милиона долара с Јужном Корејом ради изградње јужног крила Клиничког центра Бањалука и кредит код Европске инвестиционе банке за изградњу болница у Бијељини и Бањалуци. Влада ће се договорити и о кредиту вриједном око 20 милиона долара са Свјетском банком за изградњу иригационог система и зајму са Европском инвестиционом банком за изградњу система за заштиту од поплава. За прву фазу тих пројеката у 2011. години биће обезбијеђено од 30 до 40 милиона евра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.