Зоран Шкребић: Преговори о минималцу на старту ушли у погрешан смјер

Нисмо против повећања плата, али преговори о минималцу у Републици Српској не могу почињати лицитирањем процентима у медијима, поручује у разговору за "Глас Српске" предсједник Уније послодаваца РС Златан Шкребић.

Док синдикалне рачунице предвиђају раст минималца од најмање 10 одсто, послодавци траже да се у дијалог уведе макроекономска математика, а домаћа производња заштити посебним мјерама, прије свега замрзавањем и ограничавањем цијене електричне енергије за прерађивачку индустрију.

- Не измишљамо ништа ново, већ треба да пратимо како други чувају своју производњу - поручио је Шкребић.

ГЛАС: Синдикат ових дана све више говори о достојанственој плати. Шта је за послодавце достојанствена плата?

ШКРЕБИЋ: Тема је доста тешка. Савјет синдиката Српске је презентовао податке до којих су дошли на основу истраживања. Унија послодаваца ће такође урадити истраживање. На основу истраживања и једне и друге стране доћи ћемо до конкретних рјешења. Ако причамо о конкретном износу достојанствене плате, то зависи од човјека до човјека и може да буде потпуно различито. Међутим, оно што су професори нарочито напоменули јесте да достојанствена плата зависи од куповне моћи и нивоа цијена које су на тржишту. Наравно, посљедњих година имамо доста високу инфлацију која значајно утиче. И сам синдикат је навео да су номиналне плате расле од 2020. до 2025. године за нешто више од 60 одсто, док је инфлација била нешто већа од 30 одсто, те да је реалан раст плата око 22 одсто. Када погледамо економије у окружењу, то је један од већих процената раста реалне плате. Ни у једном тренутку не треба рећи да је то задовољавајуће, ту треба још доста да се ради.

ГЛАС: Какав став уопште износе послодавци када је ријеч о даљем расту плата?

ШКРЕБИЋ: Ми ни у једном тренутку не споримо да ће у оваквим условима морати да расту плате из два разлога, један је инфлација, а други недостатак радника. Оно што ми сматрамо да није добро јесте да се тај раст плата одређује административним путем, из разлога што тада излазимо из макроекономских параметара и стварамо додатне проблеме на нивоу извоза. Односно, када плате расту брже од продуктивности рада, долази до смањења извоза и привредне активности у прерађивачким предузећима, те пада запослености у прерађивачкој индустрији и до погоршања спољнотрговинског биланса. То је све оно што нам се дешавало у посљедњих пар година. Раст плата мора бити у складу са макроекономским показатељима, а ту треба да буду уврштене и инфлација роба које служе за општу потрошњу, подаци о индустријској производњи и БДП-у, те још пар параметара који су значајни за одсликавање макроекономског амбијента привреде Републике Српске. Тај приједлог смо припремили и послали да буде једна од тема Економско-социјалног савјета.

ГЛАС: Да ли је тај приједлог рачуница за израчунавање најниже плате?

ШКРЕБИЋ: Није, него би нам то био оквир у којем треба да преговарамо. То је битно јер се у претходном периоду нисмо могли договорити због огромне разлике у ставовима. Оно што ће нам свима заједно помоћи јесте да постоји одређени оквир који израчунавамо на основу макроекономских показатеља и да преговарамо на основу тог оквира. Друга ствар која је веома битна за раст плата јесте да се мора улагати у технолошки развој и аутоматизацију производних предузећа. Ако овако наставимо, и даље ће бити присутни трендови смањења индустријске производње и прерађивачке индустрије, повећања спољнотрговинског дефицита, те ће долазити до све већег пада индустријске производње и запослености у индустрији.

ГЛАС: Дакле, плате у Српској у претходном периоду повећаване су на основу произвољних процјена надлежних?

ШКРЕБИЋ: Па нису баш потпуно произвољне, било је ту и неке математике, али је Влада увијек ишла некако преко те математике, очекујући одређене проблеме са инфлацијом. Међутим, с обзиром на то да је тај период иза нас и да се показало да је прерађивачка индустрија сада у доста великим проблемима, сматрамо да у овом тренутку има појединих грана привреде које још расту, али оно што је основа сваког привређивања, а то је производња и она се заиста налази у тешком положају. И то више нико и не спори. Морамо наћи начине како да опоравимо та предузећа. Друге земље значајно користе подстицаје и олакшице за прерађивачку индустрију, како би сачувале такву производњу за вријеме када ће се смањити, односно нестати ова европска криза. Онај ко буде у доброј стартној позицији када све ово престане, много ће брже да опоравља своју производњу и свој раст. Ако нам се погаси све што ће нам сутра требати, много је теже све то поново успоставити. Нисмо против повећања плата, али то сада мора бити подстакнуто мјерама у прерађивачкој индустрији, односно производњи. Морамо уважавати реалност у којој живимо и послујемо.

ГЛАС: Крајем овог мјесеца можемо очекивати преговоре о најнижој плати. Синдикат је већ изнио став да тај проценат раста не треба да буде мањи од десет одсто. Какав је став послодаваца?

ШКРЕБИЋ: Ми ћемо тражити оквир за преговоре који сам већ споменуо. Можда тај оквир покаже да је њихов захтјев оправдан, али мислим да је износити одређене проценте без подлоге због чега се тражи баш тај износ - погрешно и да не треба тако почињати преговоре. А нарочито не почињати те преговоре у медијима. Наш став је да преговоре увијек треба почети прво на Економско-социјалном савјету и између нас, а не стварати медијске притиске или било које друге. Ако хоћемо да то буду коректни преговори, онда треба тако. Наша основа за ове преговоре је управо оно о чему сам причао - макроекономска анализа, односно стварање оквира за преговоре на основу макроекономских показатеља. Тако се ради у Европи и свијету. Није добро почињати преговоре на основу произвољних показатеља без анализе. Можда синдикат и има анализу, али нама је још нису презентовали.

ГЛАС: Крај године нам доноси и ону причу о цијени струје. Шта ће привреда тражити?

ШКРЕБИЋ: Разговарали смо о тој теми и прије изборне кампање. Наш захтјев јесте да се на одређени период, годину, двије или три ограничи цијена струје. Дакле, да за индустрију буде посебна цијена струје. То су урадиле све европске земље. Не измишљамо ништа ново, већ треба да пратимо како други чувају своју производњу. Највећи трошкови су у производним предузећима, сви остали у структури својих трошкова имају далеко мање оптерећење од потрошње електричне енергије. То је наш захтјев и вјерујемо да ће разговора о томе бити и прије формирања нове владе Републике Српске.

 

НИШТА НОВО

ГЛАС: Зашто годинама само причамо да образовни систем не прати потребе привреде, а ништа се на терену не ради?

ШКРЕБИЋ: Ми смо упорни и бићемо упорни и стално ћемо причати о томе. Оно што је реално проблем, данас ако кренемо да мијењамо основно и средње образовање, резултате ћемо имати тек између седам и 10 година, а још нисмо почели, да се разумијемо. Друга ствар која је врло битна, мислим да тренутне промјене у привреди, уопште у свијету, која се дешава са вјештачком интелигенцијом је толико брза, а ми још нисмо научили дјецу да савладају чак и оне вјештине које су била битне прије 20 година. Без основних знања неће се знати користи ни тај алат као што је умјетна интелигенција. Дакле, образовање мора значајније, брже и динамичније да се мијења. Проблем код високог образовања је и тај што техничке факултете уписује врло мали број младих. Технички факултети су основа за развој и без стручног кадра који они школују нећемо никада имати фирме, односно компаније које производе готове производе или технолошке производе. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.