Зора Видовић; Раст јавних инвестиција, највише новца за здравство и енергетику

БАЊАЛУКА - Министар финансија Републике Српске Зора Видовић истакла је да ће у 2020. години бити задржан тренд повећања износа у буџету Српске планираног за финансирање јавних инвестиција, а највећа улагања планирана су у здравству и енергетици.

Видовићева је навела да су приједлогу Програма јавних инвестиција за период 2020-2022. година кандидовани пројекти укупне вриједности 519 милиона КМ.

“За 2020. годину кандидоване су инвестиције вриједне 282,3 милиона КМ за које треба бити склопљена финансијска конструкција, јер се ови пројекти финансирају из буџета, кредитних средстава и грантова, укључујући грант Србије.

Највећа улагања у периоду 2020-2022. година планирана су у здравству у износу од 147,2 милиона КМ и енергетску инфраструктуру у износу од 55 милиона КМ. Значајна су и улагања у области животне средине и транспортне инфраструктуре”, рекла је Видовићева у интервјуу Срни.

Према њеним ријечима, у области здравства најзначајније је улагање у изградњу нове болнице у Добоју чија је укупна вриједност 103,6 милиона КМ, а у наредне двије године ће за те сврхе бити издвојен 31 милион КМ.

“У наредној години за Универзитетски клинички центар Републике Српске издвојићемо 48,9 милиона КМ, а за изградњу и опремање нове болнице у Источном Сарајеву 27,2 милиона КМ. Планирани су и многи други пројекти, од којих се издвајају радови у болницама у Зворнику и Фочи, а наставићемо и финансирање и подршку здравственим установама широм Српске”, нагласила је Видовићева.

Она је додала да ће планирана улагања допринијети привредном расту.

Очекивани привредни раст 3,5 одсто

“У 2020. години очекујемо наставак стабилног кретања привредног раста по стопама од 3,5 одсто, као резултат одрживог раста домаће тражње, извозне тражње и позитивног ефекта инвестиција. Влада за наредну годину планира инвестиције које ће подићи раст бруто домаћег производа на више од планираних 3,5 одсто када те инвестиције буду реализоване”, каже Видовићева.

Због кашњења у формирању власти на нивоу БиХ, рекла је Видовићева, били су блокирани многи пројекти и средства за саобраћајну, водоводну и канализациону инфраструктуру, што је умањило и показатеље у Српској.

Према њеним ријечима, буџетом Српске за 2020. годину за капиталне инвестиције је планирано 135,3 милиона КМ, што је повећање у односу на ребаланс буџета за 2019. годину за 38,3 милиона КМ, а односе се углавном на изградњу и реконструкцију здравствених установа.

Видовићева је истакла да су кључни економски документи Програм економских реформи за период 2020-2022. година и буџет за 2020. годину креирани тако да обезбиједе стабилне финансије које ће унаприједити животни стандард у Српској уз истовремени наставак инвестиционих процеса и благо растерећење привреде.

Буџетски оквир за 2020. годину, подсјетила је она, износи 3,4 милијарде КМ, што представља увећање од 108,4 милиона КМ или 3,3 одсто у односу на ребаланс буџета за 2019. годину.

“Назначајнија повећања прихода се односе на индиректне порезе који ће са ино-дугом износити 1,4 милијарде КМ, што представља повећање за 65,2 милиона КМ или за 4,9 одсто. Повећања су планирана и код доприноса за пензијско-инвалидско осигурање, од којих су пројектовани приходи у износу од 931,6 милиона КМ, што је за за 48,1 милион КМ или 5,4 одсто више у односу на 2019. годину”, рекла је Видовићева.

Према њеним ријечима, планирано је и повећање прихода од пореза на добит за 9,8 милиона КМ или 4,1 одсто на 250,9 милиона КМ.

“Значајан раст прихода планиран је и од накнаде за приређивање игара на срећу који ће износити 60,3 милиона КМ. Измјене Закона о играма на срећу и позитивна кретања у 2019. години разлог су за повећање планиралих прихода за 21,7 милиона КМ, односно 56,1 одсто у односу на 2019. годину”, истакла је Видовићева.

Најзначајнија повећања за лична примања

Говорећи о буџетским расходима, Видовићева је рекла да су назначајнија повећања планирана за лична примања која ће износити 844,9 милиона КМ и у односу на 2019. годину биће повећана за 81,7 милиона КМ.

“Плате буџетским корисницима биће веће у распону од пет до 20 одсто у зависности од платног коефицијента. С обзиром на то да запосленима који се финансирају из буџета плате још нису достигле ниво из 2008. године и да смо имали позитивна макроекономска кретања и добро пуњење буџета, одлучили смо да идемо са повећањима за јавни сектор. Очекујемо да нас прати и привреда, посебно уколико се узму у обзир растерећења и примјена Закона о подстицајима у привреди”, каже Видовићева.

Она је појаснила да су повећања расхода настала и због планираног организовања Пензијског плана Владе, којим Влада настоји дати допринос јачању добровољног пензијског осигурања, те раста издвајања за пензија за 40 милиона КМ или 3,6 одсто у односу на ребаланс буџета за 2019. годину на 1,1 милијарду КМ.

Према њеним ријечима, дознаке за социјалну заштиту међу којима су личне, породичне и цивилне инвалиднине, борачки додатак и накнаде за здравствену заштиту бораца, војних инвалида, породица погинулих бораца су планиране у износу од 236,9 милиона КМ и у односу на ребаланс буџета за 2019. годину увећане су за 54,6 милиона КМ.

“Субвенције износе 127,3 милиона КМ и веће су за 17 милиона у односу на 2019. годину. Најзначајнија издвајања су за подстицај развоја пољопривреде и села у износу од 75 милиона. Буџетом је планирана и субвенција каматне стопе за стамбено кредитирање младих и младих брачних парова у износу од 1,8 милиона КМ, што је у складу са пронаталитетном политиком за коју је опредијељена Влада”, нагласила је Видовићева.

Приоритет подизање продуктивности привреде

Говорећи о најважнијим циљевима који су дефинисани Програмом економских реформи за период 2020-2022. година, Видовићева је навела да су приоритети подизање продуктивности привреде с циљем повећања плата, одржив здравствени систем, ефикасан јавни сектор, прилагођавање образовног система и тржишта рада потребама привреде и побољшање демографске позиције Републике Српске.

Она је истакла да су од посебног значаја истраживање, развој, иновације и дигитална економија, али и европске интеграције, регионална и међународна сарадња.

“Намјера Владе је да праћењем примјене Закона о подстицајима у привреди утврди просјечну збирну стопу доприноса на коју је исплаћена плата у цијелости и на тај износ извршити смањење збирне стопе доприноса. Неконкурентна привреда додатно је угрожена нелојалном конкуренцијом због субјеката који послују у сивој зони, те ће њено сузбијање помоћу новог система фискалних каса бити такође обухваћено Програмом економских реформи”, рекла је Видовићева.

Биће, истакал је она, настављена и реформа републичког Инспектората и инспекција свих нивоа власти у Српској.

Програмом економских реформи, додала је она, планирано је јачање подршке малим и средњим предузећима путем унапређења постојеће и стварање нових облика предузетничке инфраструктуре, те успостављање ефикаснијег система управљања научноистраживачким и иновационим потенцијалом у Српској.

Видовићева је истакла да је у протеклих годину дана испуњено више од 85 одсто циљева из акционог плана за реализацију мјера Програма економских реформи за период 2019-2021. година.

“У том периоду усвојени су Закон о подстицајима у привреди, Закон о пореском систему, Закон о електронском потпису и електронском документу, као и измјене Закона о порезу на добит којим су послодавцима уведена пореска ослобађања за набавку опреме”, рекла је Видовићева.

Према њеним ријечима, евидентно је да су реформске активности у знатној мјери допринијеле повољним кретањима која су условила могућности за повећање плата буџетским корисницима.

“Очекујемо да нас прати и реални сектор гдје смо у посљедње двије године радили на фискалним растерећењима. У буџету Српске за 2020. годину предвиђено је благо смањење доприноса и повећање подстицаја за привреду, посебно за набавку нових технологија и иновације”, каже Видовићева.

Она је подсјетила да су пореза ослобођена примања до 500 КМ, што треба да подстакне послодавце да повећају плате радницима, а омогућен је и поврат пореза и доприноса за послодавце који повећају плате радницима, те уведено пореско ослобађање за набавку опреме.

Измјенама и допунама Закона о дјечијој заштити, навела је она, прописано је ново растерећење послодаваца и стварање бољих услова за рад јер ће послодавцима од 2020. године бити рефундирана накнада плате за лица која користе породиљско боловање у стоодстотном износу бруто плате.

“Све то би требало да повећа продуктивност и доведе до повећања плата. Позитивна кретања су евидентна, али би могло бити и боље”, рекла је Видовићева.

Она је истакла да је на крају 2018. године просјечна плата у Српској износила 857 КМ, а у новембру 2019. године 917 КМ.

Видовићева је подсјетила да је у Народној скупштини Републике Српске усвојен сет измјена закона којима је омогућено повећање плата радницима у управи, просвјети, култури, високом образовању, Министарству унутрашњих послова и правосуђу

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.