Животни стандард у Српској: Раст на папиру, промаја у новчанику

БАЊАЛУКА - Привреда Републике Српске расте, али слика није једнако добра у свим њеним дијеловима. Док реални бруто домаћи производ биљежи раст, индустријска производња пада, увоз расте много брже од извоза, а поскупљења и даље оптерећују кућне буџете. Просјечна плата јесте већа него лани, али њен раст не значи да сви радници зарађују више нити да за своју зараду могу купити сразмјерно више.

Откривају ово подаци Републичког завода за статистику, објављени у најновијем мјесечном извјештају. Они показују да је реални БДП у другом тромјесечју 2026. био за 2,4 одсто већи него у истом периоду прошле године. То потврђује да привредна активност расте, али за оцјену њеног стања, како наводе економисти, важно је погледати и шта се дешава у производњи, спољној трговини и на тржишту рада.

НЕГАТИВНИ ТРЕНД

Најизраженији негативни показатељи долазе из индустрије. Укупна индустријска производња у августу била је за 11,1 одсто мања него у истом мјесецу прошле године, док је у првих осам мјесеци забиљежен пад од 7,2 одсто. Слабљење је видљиво и у прерађивачкој индустрији, једном од важних ослонаца производње и извоза. Бруто додата вриједност у групи дјелатности која обухвата рударство, прерађивачку индустрију, производњу електричне енергије, снабдијевање водом и управљање отпадом смањена је за 3,4 одсто, док је у самој прерађивачкој индустрији пад износио 4,7 одсто.

Пад производње прати и смањење броја запослених. У августу је запосленост у индустрији била за 4,3 одсто испод просјека из 2025. године. У прерађивачкој индустрији смањена је за 3,4 одсто, у производњи електричне енергије за 1,1 одсто, док је у рударству пад достигао 17 одсто.

Ови подаци указују да проблем није само у мањем обиму производње него и у броју радника у појединим индустријским гранама. Уколико се такав тренд настави, посљедице се могу одразити на приходе домаћинстава, извозне могућности и укупну привредну активност.

Истовремено, бољи резултати забиљежени су у појединим услужним дјелатностима. Бруто додата вриједност у трговини, саобраћају, смјештају и услугама исхране повећана је за седам одсто. Раст је остварен и у финансијским и осигуравајућим дјелатностима, за 4,7 одсто, те у информацијама и комуникацијама, за 4,4 одсто. Таква кретања објашњавају зашто позитивна стопа раста БДП-а не значи да све привредне гране напредују истим темпом.

УВОЗ БРЖИ ОД ИЗВОЗА

Спољнотрговински подаци откривају још једну слабост. Република Српска је у августу извезла робу у вриједности од 371,96 милиона марака, док је увоз достигао 625,77 милиона. Дефицит је износио 253,8 милиона марака.

Док је извоз у односу на август прошле године повећан за свега 0,5 одсто, увоз је порастао за 11,4 одсто. Другим ријечима, вриједност увезене робе расла је знатно брже од вриједности робе пласиране на инострана тржишта.

Посматрано по земљама, вриједност извоза у Кину повећана је за 59,4 одсто, у Србију за 17,4 одсто, Италију за 7,5 одсто и Њемачку за 6,2 одсто. Истовремено, извоз у Словенију смањен је за 9,9 одсто, а у Хрватску за 9,1 одсто. На увозној страни забиљежен је раст вриједности робе из Кине од 53,3 одсто, Италије од 37,4 одсто, Аустрије од 27,2 одсто и Њемачке од 19,6 одсто.

Сам раст увоза не мора бити негативан показатељ, јер обухвата и машине, опрему, сировине и материјале потребне домаћој производњи.

Подаци се, такође, односе на вриједност размјене, а не нужно на количину робе. Ипак, комбинација знатно бржег раста увоза, слабог раста извоза и пада индустријске производње отвара питање колико домаћа привреда успијева да повећа производњу и ојача своју позицију на страним тржиштима.

ЦИЈЕНЕ УМАЊУЈУ ЕФЕКАТ ПЛАТА

За већину грађана привредни раст има најдиректније значење кроз плату и трошкове живота. Ако зарада расте спорије од цијена робе и услуга које домаћинство свакодневно купује, номинално повећање прихода не доноси и једнако побољшање куповне моћи.

Према подацима Републичког завода за статистику, потрошачке цијене у августу биле су за пет одсто више него у истом мјесецу прошле године, док су у односу на јул порасле за 1,3 одсто. То значи да су домаћинства за просјечну корпу робе и услуга морала издвојити више новца него годину раније. Економски аналитичар Зоран Павловић, у изјави за "Глас Српске", указује на притисак који раст цијена основних намирница и других производа има на кућне буџете. Када поскупљују роба и услуге које грађани редовно плаћају, дио повећања зараде одлази на покривање већих трошкова, па је стварни ефекат раста плата мањи него што то показују номинални износи.

- Због тога се кретање зарада не може посматрати одвојено од инфлације и свакодневних издатака. Већа плата јесте важна, али њен значај за животни стандард зависи од тога колико новца преостаје након плаћања хране, становања, превоза и осталих основних потреба. Управо однос између прихода и трошкова показује да ли радници заиста живе боље или већи дио зараде троше на исте потребе као раније – каже Павловић.

Просјечна нето плата у Српској у августу иначе је износила 1.695 марака. У односу на јул номинално је повећана за 0,4 одсто, али је реално смањена за 0,9 одсто. На годишњем нивоу номинални раст износио је девет одсто, а реални 3,8 одсто. Разлика између номиналног и реалног раста показује зашто сам износ плате није довољан за оцјену животног стандарда. Номинална зарада говори колико новца радник прима, док реални показатељ узима у обзир промјене цијена и пружа бољу слику о томе колико за тај новац може да купи.

ПРИКРИВЕНЕ РАЗЛИКЕ

Просјечна зарада, осим тога, прикрива велике разлике међу дјелатностима. Највиша просјечна нето плата у августу забиљежена је у стручним, научним и техничким дјелатностима и износила је 2.286 марака. Најнижа је била у смјештају и услугама исхране, 1.286 марака.

Разлика од 1.000 марака показује да се положај радника знатно разликује зависно од дјелатности у којој су запослени. У прерађивачкој индустрији, која има важну улогу у производњи и извозу, просјечна нето плата износила је 1.430 марака. Зато раст просјечне плате није довољан да би се закључило да је животни стандард побољшан за све запослене. За потпунију слику потребно је истовремено посматрати висину зарада, њихов реални раст, кретање запослености и трошкове живота.

ШТА ОСТАЈЕ ГРАЂАНИМА

Бруто домаћи производ Републике Српске порастао је са 12,5 милијарди марака у 2021. на 18,7 милијарди у 2025. години, што је номинално повећање од око 49,6 одсто. Међутим, номинални раст обухвата и промјене цијена и не може се изједначити са истим повећањем стварне производње.

Подаци за друго тромјесечје и август показују привреду у којој позитивна кретања постоје упоредо са озбиљним слабостима. Реални БДП расте, али индустријска производња пада; услужне дјелатности напредују, али извоз готово стагнира у поређењу са брзим растом увоза; просјечна плата већа је него лани, али цијене и даље умањују њен ефекат.

Зато се успјех привреде, како указује Павловић, не мјери само већим укупним износом БДП-а или просјечном платом. Важно је да ли раст прати јачање домаће производње, стабилнија запосленост и већа куповна моћ. Тек када се ти показатељи побољшавају заједно, економски раст постаје видљив и у свакодневном животу грађана.

Демографија и будућност

Према подацима Завода за статистику, процијењени број становника Републике Српске смањен је за 22.840 од 2021. до 2025. године. У другом тромјесечју 2026. рођено је 1.941 дијете, а преминула је 3.351 особа, па је природни пад износио 1.410 лица. Демограф Стево Пашалић упозорава да се овдашњи простори суочавају са дугорочним смањењем и старењем становништва, чему доприносе негативан природни прираштај, одгађање рађања и исељавање. Посебан проблем је, како истиче, одлазак становништва, наводећи да мање људи и старије становништво значи и мање радне снаге, што отежава попуњавање радних мјеста и повећава притисак на пензијски систем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.