Живот у Маглају једноставно стао

Маглај - Маглај дијели бол и судбину са свим општинама и насељима који су преживјели трагедију. Живот је овдје једноставно стао.

Овим ријечима ситуацију у овој општини након поплава описује помоћник начелника Маглаја Јасмин Девеџић и додаје да је од 25.000 становника 95 одсто осјетило посљедице катастрофе.

- Полако долазимо свијести, али још, сигуран сам, у потпуности нисмо свјесни тога шта нас је задесило - казао је Девеџић.

У Маглају сву машинерију коју имају и која им пристигне користе за отклањање муља и крутог отпада, који одвозе на привремене депоније, које су већ препуне.

- И осми дан након поплава подруми зграда и кућа препуни су муља. Немамо тачних процјена о штети коју је направила поплава, која је за Маглај била општа катаклизма. Људи се јављају на инфо-телефоне и пријављују своју штету и већ сада можемо рећи да су сви први спратови зграда и кућа уништени, како у Маглају тако и у околним насељима. Ово је незапамћена трагедија - казао је Девеџић.

Додао је да су брзо ријешили питање воде, да канализација, с обзиром на околности, ипак добро функционише и да су у том смислу имали извјесну срећу у несрећи.

- Муљ, у којем се налази и отпад животињског поријекла, ствара огромни проблем и могао би постати извор заразе, мада још нису евидентиране заразне болести. Двије жене су погинуле у поплавама, а штета на објектима и привреди је непроцјењива. За наредних неколико година Маглај се неће опоравити - казао је Девеџић.

Навео је да је само предузеће "Натрон" имало директну штету на залихама материјала од шест милиона марака.

- Сва постројења овог предузећа стала су, као и остала привреда. Имали смо срећу да нам је један момак, који је радио у општини на обезбјеђењу, спасио матичне књиге и нешто компјутера, али је све остало  уништено и морало се бацити на сметљиште - казао је Девеџић. Додао је да им сваким даном пристиже помоћ са свих страна и да је у Маглају свакодневно 500 или 600 волонтера из цијеле БиХ.

- Они са собом доносе сву опрему, па чак и сендвиче, јер им ми то немамо одакле дати. Настојимо да што прије оспособимо макар једну пекару, да бисмо могли колико-толико становништво обезбиједити хљебом - казао је Девеџић.

Из Сарајева су јуче на поплављена подручја упућени аутобуси са свих факултета Универзитета у Сарајеву. Са њима су и екипе Федералне управе Цивилне заштите, као и Сектор за деминирање.

Сарајлија Демир Хаџимуратовић, студент економије, данима помаже на санирању штете.

- Ово је невиђена катастрофа. Срамота је за сваког младог човјека да сједне у било који кафић у неком граду који није осјетио поплаве, док остали градови који су преживјели катастрофу вапе за помоћи. Сви треба да помогну - казао је Демир.

Нађа, која је запослена у "Триглаву", дошла је да рашчисти простор у којем је до прије пар дана радила и нада се да ће наново почети да ради.

- Тешко да ће се Маглај опоравити. Уништени су сви пословни простори, општина, полиција, Дом здравља... Мој стан није поплављен и све што сам имала у кући подијелила сам са комшијама и сада ни ми немамо ништа - испричала је кроз сузе.

Клизишта

Влада ФБиХ издала је у петак упозорење грађанима да избјегавају боравак у зонама и објектима регистрованих и активних клизишта и непосредно уз водотоке, јер, због најављених падавина, постоје изгледи за појаву нових и поновно активирање већ постојећих клизишта. У ФБиХ су регистроване хиљаде клизишта, а највише их је у Тузланском кантону.

На сједници Владе ФБиХ речено је да су водостаји на свим ријекама у овом ентитету у петак били у лаганом опадању и највећим дијелом испод кота редовне и ванредне одбране од поплава.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.