Жељка Цвијановић: Одржали смо финансијску стабилност

У склопу великог програма подршке од око 260 милиона марака, који ће бити пласирани путем Инвестиционо-развојне банке РС, значајан дио од око 100 милиона односи се на сектор пољопривреде и за који дан он ће бити оперативан. Око 160 милиона биће усмјерено за друге области, односно за запошљавање и очување радних мјеста.

Рекла је то у интервјуу "Гласу Српске" предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић.

Она је поводом 100 дана рада Владе, на чијем је челу, рекла да је Влада имала визију шта треба да уради и да је посебно задовољна чињеницом да је одржана финансијска стабилност, да се апсолутно све обавезе према буџетским корисницима редовно извршавају и да нема застоја.

* ГЛАС: Када сте преузели функцију премијера РС као приоритете рада Владе поставили сте растерећење привреде, запошљавање, повећање ефикасности институција и борбу против корупције. Шта је у првих 100 дана рада Владе од тога урађено?

ЦВИЈАНОВИЋ: Прво треба знати да су пред ову Владу постављени одређени задати оквири као што је усвојени буџет, економска политика за 2013. годину и да је то трасирало неке од потеза. Оно што смо најавили, то смо и урадили у ова три мјесеца. Активност Владе у овом периоду одвијала се у апсолутно сложеним економским и политичким условима. Није било рјешења и договора о одређеним питањима на нивоу БиХ која су веома важна, а нека од њих имају економске ефекте. Оно што желим потенцирати јесте чињеница да је одржана финансијска стабилност, да се апсолутно све обавезе према буџетским корисницима редовно извршавају и да нема застоја. Започете су активности које би требало да дају резултате, а дошло је и до реформисања одређених служби у јавној управи с јасним циљем да буде подигнут ниво услуге.

* ГЛАС: А када се ради о сталним приоритетима Владе?

ЦВИЈАНОВИЋ: Већ од септембра имаћемо концепт када се ради о регистрацији предузећа. То се односи на једношалтерски систем, драстично смањене трошкове регистрације, смањен број процедура и корака који треба да се предузму. Сматрамо да ће то, заједно са неким другим програмима, представљати стимуланс за самозапошљавање. Важно је да се каже да смо ми једини у регији који нису повећавали порез, док су Хрватска и Србија мијењале стопе. У првих 100 дана усмјерили смо пажњу и на потребе пољопривреде. Једна од првих одлука Владе односила се на исплату 28 милиона КМ за субвенције из 2012. године, а из буџета је издвојено и 7,2 милиона КМ за регресирање плавог дизела и то је било први пут да се то ради у РС. У склопу великог програма подршке од око 260 милиона марака, који ће бити пласирани путем ИРБ-а, значајан дио од око 100 милиона односи се на сектор пољопривреде и за који дан биће оперативан. Око 160 милиона биће усмјерено за друге области, односно за запошљавање и очување радних мјеста.

* ГЛАС: А када су у питању инвестиције?

ЦВИЈАНОВИЋ: Радили смо припреме и реализацију читавог низа мјера да би се стекли предуслови за реализацију пројекта изградње "Јужног тока" кроз РС, подржали смо изградњу ТЕ Станари и проширење рудника, а резултат ће бити око 1.000 нових радних мјеста. Приоритетно нам је било одржање привредних активности, али и почетак нових, као што је отварање текстилних погона у Херцеговини. Све то су крупни кораци.

* ГЛАС: Јесте ли задовољни оним што је до сада урађено?

ЦВИЈАНОВИЋ: Увијек може да се уради боље, то је аксиом. Имајући у виду какав је амбијент и околности задовољна сам. Спасили смо хиљаду радних мјеста у "Бирчу" и повукли одлучне мјере у здравственом сектору. Идентификоване слабости и интервенције су предуслов за све оно што ће сада услиједити. Када је у питању привреда, сама чињеница да креирамо програм који ће омогућити пласман новца у привредне активности и прављење бољег пословног амбијента су разлог за задовољство. Посебно смо задовољни чињеницом да Влада редовно извршава све буџетске обавезе.

* ГЛАС: На који ресор сте поносни, а са којим нисте задовољни?

ЦВИЈАНОВИЋ: Неки ресори су стављени у први план зато што је то био захтјев времена. Сигурна сам да смо у области пољопривреде направили важне кораке. Постоје ствари које се морају постепено доводити у ред и на којима се мора дугорочније радити као што је рецимо образовање, које захтијева читав низ интервенција и усклађивање са модерним временом. Задовољна сам чињеницом да се спроводи програм са дијаспором који поприма врло конкретна обиљежја и значи инволвирање дијаспоре у привредне активности РС на организован начин какав до сада није постојао. При томе дефинисан је програм како ћемо заједно радити и са Владом Србије. Имамо низ питања и тема и не бих да издвајам чим сам задовољна, а чим не. Трудим се да ова Влада ради тимски и тако и јесте.

* ГЛАС: Један од првих потеза Владе био је захтјев за стављање на располагање мандата руководилаца јавних предузећа и установа. Да ли је анализа њиховог рада завршена?

ЦВИЈАНОВИЋ: Овим потезом жељели смо да дефинишемо нова правила понашања и успоставимо приоритете. Да бисте реализовали приоритете морате да бирате људе који то могу да ураде. У одређеним областима морали смо увести освјежење и нову енергију и да са другим кадровским рјешењима покушамо нешто урадити. То нипошто није завршен процес. У будућем периоду биће још прихватања оставки да бисмо оно што смо зацртали реализовали са људима за које смо процијенили да могу пуно брже и боље радити. При томе ни иза кога не стојим бјанко. Сви који су у статусу в.д. треба да покажу да ли су спремни да реализују програм Владе. Промјена ће бити у разним областима и биће помјерања кадрова. Анализирамо сегмент по сегмент и тек онда доносимо мјере.

* ГЛАС: Оно што је очигледно је да је у овој Влади највише промјена било у МУП-у? Друге промјене нису видљиве.

ЦВИЈАНОВИЋ: У МУП-у се дешавају ствари оку видљиве, али и на неким другим мјестима имате гдје нема помјерања структуре, заокрета у приступу. Рекли смо на почетку да нема привилегованих и показујемо то примјерима. Нема привилегованих када су у питању припадници МУП-а, када су у питању директори и инспектори. Полазимо од тога да је закон закон и да он вриједи за свакога, за лијепог и за оног ко није лијеп, за паметне и оне који су мање паметни, за образованог и за необразованог, за оног на функцији и за оног који није на функцији. Закон мора да важи за све подједнако.

* ГЛАС: Контроле у Фабрици глинице "Бирач" трају већ два мјесеца. Могу ли се у скорије вријеме очекивати конкретни резултати истраге?

ЦВИЈАНОВИЋ: Могу само слободно да процјењујем, јер Влада и премијер не воде истрагу, нису у функцији контролних органа. Моја слободна процјена је да ће то трајати дуго, неколико година, јер та истрага прелази границе ове земље. Знајући да је то тако и да нема времена за чекање да истрага да резултате, Влада је од самог почетка поставила два паралелна процеса. Један је утврђивање одговорности свих, од Драгана Чавића, Младена Иванића до Жељке Цвијановић и свих оних који су били актери процеса када је вршена приватизација, до оних који су сада одлучили, а то је ова Влада на чијем челу сам ја, да интервенишу. Други процес је одржање процеса производње и очување радних мјеста у "Бирчу". Говоримо о 1.000 радних мјеста, директно оних који су запослени у "Бирчу" и још 600 оних који везани за ту фабрику. Поносни смо што смо у томе успјели и што је у овом тренутку у "Бирчу" процес производње данас подигнут на ниво из најбољих времена њиховог рада. Истрага треба да покаже шта се тамо дешавало, а оно што је открио Координациони тим је да је долазило до одлива новца, да је било манипулација, спекулација. И милионска потраживања из Литваније рјешавају се кроз овај процес утврђивања одговорности и рјешавања питања статуса.

* ГЛАС: Упоредо с овом причом постојала је и прича о Балкан инвестмент банци. Шта је са тим?

ЦВИЈАНОВИЋ: Нама је било у интересу да не дође до слома било које банке, ма како она била мала, јер је то ужасно лоша порука и зато смо интервенисали. Одлучили смо да, ако се не појави заинтересовани приватни субјекат, идемо у докапитализацију банке како бисмо сачували и њу, и депозите, и заштитили грађане. Веома је важно очувати ту банку и велики привредни субјекат као што је "Бирач". То је слична ситуација као када смо интервенисали у "Шумама РС". Имали смо визију шта треба да урадимо и сада смо у поступку сређивања стања у јавним предузећима. Прво мјесто гдје је то започето биле су "Шуме" и тамо мјере већ дају добре резултате.

* ГЛАС: А здравство?

ЦВИЈАНОВИЋ: Када је у питању здравство показало се да Владина давања нису увијек сразмјерна ефектима и да постоје ствари које се кроз рационализацију и одговорније понашање могу ставити на сасвим другачије ноге. Мислим да ћемо морати донијети измјене одређених закона да би се систем увезао и да би ефекат био бољи. Неће бити давања новца без резултата.

* ГЛАС: Борба против корупције постављена је као један од приоритета Владе. Шта се до сада урадило на том плану и да ли ће јавност ускоро бити упозната са стратегијом за борбу против корупције?

ЦВИЈАНОВИЋ: Када је у питању борба против корупције, забиљежене су значајне акције у претходном периоду које су резултовале привођењима људи који су злоупотријебили положај, било је ту инспектора и других службеника. Оно што је важно јесте да је у оквиру тромјесечног периода забиљежен велики број акција МУП-а, било самостално или у сарадњи са другим полицијским структурама и агенцијама. То показује опредијељеност Владе да се бори против криминала и корупције. Стратегија за борбу против корупције у скупштинској процедури ће се наћи прије љетне паузе и из ње ће проистећи читав низ тијела који ће бити подршка другим институцијама.

* ГЛАС: Хрватска за мање од пола мјесеца улази у ЕУ, шта ће то значити за РС?

ЦВИЈАНОВИЋ: То је озбиљан проблем и изазов за цијелу БиХ зато што органи нису радили свој посао на вријеме. Недопустиво је да на вријеме нису усвојена акта да бисмо могли да извозимо на тржиште ЕУ. Упркос томе, тај проблем ћемо превазићи када буду донесене одлуке које би требало да омогуће да се врши превоз одређене робе. Суштински је важно да Влада РС ради на јачању наших капацитета и да даје подршку нашим произвођачима да могу испунити тражене стандарде.

* ГЛАС: У првих 100 дана сте имали протесте студената. Како гледате на то?

ЦВИЈАНОВИЋ: Покушала сам тих дана да кажем, а не знам да ли је схваћено, да Влада подржава изношење мишљење и ставова и у томе нипошто не смије да постоји баријера. Тражила сам да се разграниче питања студентског стандарда и других захтјева. Изнијели смо податке да студенти овдје имају најниже цијене исхране, смјештаја и да школарине нису повећаване. Оно што је јасно, јесте да би студенти, прије свега, требало да се труде да се повећа квалитет наставе и услови на факултетима. Међутим, они су пред нас поставили теме друштвеног карактера, које смо, наравно, спремни да отворимо, али то нису питања која се тичу ни стандарда, ни наставе.

Студенти су прво изнијели захтјеве путем медија и на протестима, а онда смо ми добили другачије модификоване захтјеве послије протеста. Жао ми је што нам све то нису дали раније, да сједнемо и разговарамо. Још једном желим да истакнем да је РС у изградњу факултета и реконструкцију постојећих уложила 33 милиона КМ. Влада, иако јој није обавеза, плаћа гријање и сваке године издваја додатна средства за исхрану и за студентске и ђачке домове, али о томе се не прича. Студенти треба да студирају у добрим условима и све што је било могуће у овим временима ми смо урадили.

* ГЛАС: Како ријешити проблем образовања, подићи квалитет и наставе и наставника и садржаја?

ЦВИЈАНОВИЋ: Проблем образовања биће ријешен онда када се анализира стање у тој области, а како је то Влада и најавила прије неколико седмица, независно од протеста. Најприје ћемо анализирати ефекте болоњског процеса, студирања, ниво давања с оним што добијете као ефекат или дужину студирања. Посебно је важно анализирати и знати како се понашати у будућности када је у питању кадар који производимо, да ли је компатибилан или не са захтјевима тржишта рада.

* ГЛАС: Има ли корупције у образовном процесу?

ЦВИЈАНОВИЋ: Сигурно, али такви случајеви морају имати име и презиме и бити санкционисани.

Планови

* ГЛАС: Који су планови Владе за будући период?

ЦВИЈАНОВИЋ: Најважније је да заживи цјелокупан програм подршке привреди и да свих 260 милиона КМ постане оперативно. Важно је и да отпочну активности у реформи образовања, а створене су претпоставке за сређивање здравственог сектора. Већ је дошло до појефтињења 400 лијекова за око 17 одсто, што је значило и уштеде од 3,5 милиона за Фонд здравства. Предстоје кораци да буде појачана одговорност на свим нивоима и завршена рационализација болничких капацитета. То ће бити праћено завршетком капиталних инвестиција као што је реконструкција Клиничког центра Бањалука, болнице у Добоју и болнице Касиндо, те завршетак болнице у Бијељини која ће бити отворена почетком јула.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.