Жељка Цвијановић: Конференција испунила очекивања

Иако је још рано говорити о конкретним резултатима Инвестиционе конференције, одређени договори већ постоје. Имали смо једну општину које је рекла да ће два пројекта моћи да реализује. И на нивоу министарстава имамо пројекат који би врло брзо могао да буде конкретизован.

Рекла је то у интервјуу "Гласу Српске" министар за економске односе и регионалну сарадњу Републике Српске Жељка Цвијановић.

- Начелник општине Приједор Марко Павић имао је веома озбиљне разговоре који су се односили на два конкретна пројекта презентована током конференције. Такође, у области пољопривреде и енергетике имали смо поприлично конкретне ствари - истакла је Цвијановићева.

* ГЛAС: Инвестициона конференција, која је прошле седмице одржана у Бањалуци и на Мраковици, окупила је велики број домаћих и страних улагача. Колико сте Ви задовољни и да ли је конференција испунила очекивања?

ЦВИЈAНОВИЋ: У потпуности смо задовољни. И са бројем учесника и билатералних састанака који су одржани у оквиру конференције између заинтересованих инвеститора и представника наших министарстава. Задовољни смо чињеницом да су сви похвалили организацију и логистику која им је стављена на располагање, као и квалитет састанака које су имали са представницима министарстава и на којима су разговарали о конкретним пројектима, како оним који су били презентовани, тако и онима који нису били директно понуђени, али су поменути током састанака.

* ГЛAС: Да ли је рано говорити о резултатима. Да ли су већ најављене неке инвестиције?

ЦВИЈAНОВИЋ: Још је рано рећи шта је конкретно договорено. Међутим, из једне општине су рекли да ће моћи да реализују два пројекта. Имамо и на нивоу министарстава један пројекат који би врло брзо могао да буде конкретизован.

* ГЛAС: Можете ли рећи о каквим конкретно пројектима се ради?

ЦВИЈAНОВИЋ: Начелник општине Приједор Марко Павић је имао веома озбиљне разговоре који су се односили на два конкретна пројекта презентована током конференције. Такође, у области пољопривреде и енергетике имали смо поприлично конкретне ствари. Не бих сада наводила који су то пројекти, јер ће они када дође до реализације свакако бити најављени из општине и ресорних министарстава. Када говоримо о Инвестиционој конференцији, морам напоменути да је она мјесто гдје људи треба да добију све потребне информације и да имају увид у конкретне пројекте. Не можемо очекивати да ће истог дана бити нешто и конкретизовано, али у сваком случају, чим имамо најаве неких конкретних аранжмана, то је само по себи успјех.

* ГЛAС: РС је представила своје потенцијале у четири сектора. Који сектор је изазвао највише интереса код улагача?

ЦВИЈAНОВИЋ: Првог дана конференције сам размишљала да је то металска индустрија, што јесте тачно. Велики број људи били су заинтересовани и за могућности улагања у туризам РС. Онда смо другог дана видјели да има много оних који су заинтересовани и за производњу хране, а посебно за енергетику. Тако да, након што је конференција завршена, јасно је да је сваки од ових сектора изазвао велики интерес учесника конференције. Доста су се распитивали и о условима пословања, о одређеним процедурама и законима који регулишу те области.

* ГЛAС: Да ли су инвеститори током конференције указали на проблеме који их спречавају да улажу у РС и каква је њихова оцјена пословног амбијента у Српској?

ЦВИЈAНОВИЋ: Ми смо се у припреми ове конференције већ потрудили да сви они које смо позвали добију основне показатеље и о РС и о томе шта је урађено на побољшању пословне климе, шта је то што можемо да понудимо и шта се планира на побољшању легислативе у будућем периоду. Такође, информисали смо их и путем наших представништава и директних контаката са представницима дијаспоре, а сама конференција је била прилика да се детаљније информишу о свему. Намјерно смо осмислили да у оквиру конференције имамо и панеле гдје су инвеститори који већ послују у РС разговарали са потенцијалним инвеститорима како би им они пренијели своја искуства о пословању овдје. Сви су рекли да то изузетно цијене и да су сазнали много ствари.

* ГЛAС: У Српској је спроведено неколико пројеката чији је циљ био поправљање пословног амбијента. Да ли је у идућем периоду планирано да се уради још нешто по том питању?

ЦВИЈAНОВИЋ: Ми смо кроз три пројекта већ урадили доста тога на побољшању пословног окружења. Међутим, то није активност која се деси једном и послије престане.

Унапређивати пословно окружење значи стално спроводити одређене мјере и водити рачуна да одређени прописи, када се доносе, не садрже нека претјерана оптерећења за пословну заједницу, већ да буду усмјерени на побољшање пословне климе. У том смислу постоји још један акциони план у којем смо направили преглед неких мјера које је потребно спровести у будућем периоду. Он ће бити заокружен у идућих неколико седмица када добијемо препоруке из Савјета за стране инвестиције Републике Српске, који смо основали прије неколико мјесеци. Тада ћемо имати заокружену слику које су то мјере које ћемо спроводити у идућем периоду.

* ГЛAС: Да ли је опао ниво страних инвестиција у РС у 2011.?

ЦВИЈAНОВИЋ: Тај ниво је у првих неколико мјесеци био поприлично низак у поређењу са, рецимо, временом прије кризе. Међутим, карактеристика не само РС, него цијелог свијета, је да се у протеклих неколико година преполовио ниво страних инвестиција. Дакле, ми нисмо никакав изузетак, нити смо у некој неочекиваној ситуацији јер су сличну судбину доживјела и нека друга подручја која су традиционално имала висок ниво страних улагања. Настојимо да се сада, кад смо још под ударом кризе, посветимо додатном унапређењу пословног окружења како бисмо успјели да створимо повољније и боље услове за инвестирање.

IPA фондови

* ГЛAС: Европска комисија упозорила је да БиХ што прије треба да достави одговор на питање да ли постоји сагласност о реализацији IPA фондова. Хоће ли БиХ остати без новца из ових фондова?

ЦВИЈAНОВИЋ: Ништа још није извјесно. У интересу ЕУ је да зна постоји ли договор о пројектима које они намјеравају да финансирају из својих фондова. За РС је прихватљиво да се финансирају сви они пројекти којима се осјети стварна корист и за становнике Српске. Не видимо пуно логике и било чега позитивног у томе да се искључиво финансирају пројекти којима би се јачале институције БиХ. Ту је неслагање између нас и ФБиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.