Због чега европски званичници окрећу главу од стварних проблема и Устава БиХ

БАЊАЛУКА - Посјета европског комесара за проширење ЕУ Марте Кос је открила како званични Брисел гледа на БиХ и потврдила да Кристијан Шмит, иако нелегално сједи у фотељи високог представника, ужива њихову подршку, без обзира на то што чак ниједан европски службеник нема одговор на питање да ли и гдје у Уставу пише да један странац може мијењати законе и наметати сопствена правила као обавезујућа.

Стручњаци за међународне односе и дипломатију су, наиме, сагласни у томе да је Косова, која борави у званичној посјети БиХ, односно институцијама у Сарајеву, својим ставовима о "сецесионистичкој политици Српске", умјесто да објективно сагледа ситуацију на терену, само продубила јаз на домаћој политичкој сцени.

ЕУ, нагласио је професор геополитике на Универзитету у Источном Сарајеву Срђан Перишић, стоји чврсто иза Шмита. То се посебно односи на Њемачку, Француску, али и Велику Британију, која званично није дио Уније.

- Косова је дошла са агендом да нас убиједи да је она у праву. Оно што чујемо од Шмита је глас ЕУ, а то Марта Кос некада директно, а често индиректно и показује. То је сада и наук Републици Српској. Она је тога и свесна, а то чешће треба да говоримо - истакао је Перишић за "Глас".

Одговор на такво понашање ЕУ је, истиче, спољна политика Српске, која се огледа у сарадњи са Мађарском, што је потврдила и последња посјета њеног врха руководству те земље чланице ЕУ.

- Српска има добре односе са државама у ЕУ које су пукотина у Унији, које се супротстављају глобалистичкој организацији и настојањима да управљају државама. То је управо Виктор Орбан. Српска нема ни потребе да објашњава да Шмит нема упориште у Дејтону, јер Унија то не чује. Важно је да то знају Русија и Мађарска, односно да се обраћа свим земљама изван ЕУ. Запад жели да нас потпуно утопи у БиХ - закључио је Перишић.

Стручњак за међународне Милош Шолаја за "Глас" подсјећа да је функција високог представника уведена као интерес ЕУ и на тој позицији су од првог дана дипломате само из европских земаља.

- ЕУ из неких интереса штити ту позицију, без обзира на то шта се и како дешава и како утиче на политику и процесе у БиХ. Косова ме подсјећа на Федерику Могерини - долазила годинама, давала изјаве, причала, писала, условљавала и истекао јој мандат и ништа. Свједочимо бирократском приступу БиХ кроз који се не разумију процеси, већ само стављају квачице на дневни ред. Остаће запамћено да су долазили у само Сарајево, а то за посљедицу има удаљавање Српске од ЕУ - поручио је Шолаја.

Стручњаку за економску дипломатију Синиши Пепићу посјета Косове више личи на туристичку, имајући у види званичнике са којим се састала и распоред активности, додавши да је још неке ствари показују како се Унија односи према БиХ.

- Кажу да са властима у БиХ раде на реформама, а онда са друге стране имате комесарку за проширење која десет мјесеци не долази у земљу кандидата, која је успут у највећој политичкој и институционалној кризи од Дејтонског споразума - навео је он за Радио-телевизију Републике Српске.

Каже да се очекивао избалансиран став, не упирући ни у кога у БиХ.

- Крајње је дегутантно да она долази тек сада и упире прст само у једну страну. Оно што је мени засметало је то што је оптужила Републику Српску за непоштовање Устава БиХ. Ту се поставља питање гдје у Уставу пише да Шмит може да доноси законе. Овдје се зна ко доноси законе. Поставља се питање и са којим циљем је она дошла - навео је Пепић.

Он истиче да европским званичницима треба поставити питање да ли би у својој земљу дозволили да странац доноси законе.

- Важно је да руководство Српске гради добре међународне односе са оним партнерима који желе да нас слушају, који желе с нама да разговарају и да се чује глас Републике Српске - навео је Пепић, наглашавајући да је Мађарска партнер Српске, али земља која штити изворне европске вриједности.

- Вјерујем, с обзиром на то да имамо као Република Српска изузетно добре односе са одређеним политичким факторима, и у Француској, Њемачкој, Италији, у многим другим земљама ЕУ, с обзиром на јачање суверенистичке снага, да ћемо доћи врло брзо у позицију да ћемо у Европи имати много више оних који причају са Српском, него који само причају о Српској и избјегавају дијалог на тему пута Српске у ЕУ или смиривања ситуације у БиХ - закључио је Пепић.

Порука из Будимпеште

Стручњак за међународне односе Лучиано Калужа каже да је током састанка Милорада Додика и Жељке Цвијановић са мађарским премијером Виктором Орбаном јасно речено да ће међусобна сарадња бити интензивирана, што је уједно порука да Мађарска не признаје одлуке које је у БиХ наметнуо нелегални странац. Калужа је рекао да је то и порука ЕУ да се једна земља њена чланица сврстава на страну правде и правичности у прављењу новог геополитичког поретка.

- Мађарска дефинитивно рачуна на Српску као пријатеља, а и Српска рачуна на Мађарску - навео је Калужа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.