Фото: Агенције
БАЊАЛУКА - Кампања у сусрет пријевременим изборима за предсједника Републике Српске ушла је у другу седмицу, а у досадашњим обраћањима кандидата аналитичари нису чули ништа претјерано ново, јер су своје приче градили углавном на, како наводе, оптужбама на рачун политичких противника.
Пријевремени избори за првог човјека Српске су посљедица правоснажне пресуде Милораду Додику, који је у својству предсједника Републике осуђен у Суду БиХ на једногодишњу казну затвора и шест година забране обављања дужности предсједника због непоштовања одлука Кристијана Шмита те пропратне одлуке Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ, којом му је, због судског епилога, утврђен престанак мандата на тој позицији.
Пријевремени избори су расписани за 23. новембар, а у складу са Упутством о роковима из ЦИК-а кампања, која у овом случају траје 15 дана, почела је 8. новембра и траје до суботе до седам часова ујутро, када почиње изборна тишина.
У трку за предсједника иде шест кандидата, од којих су два пријављени као независни. Аналитичари, ипак, указују на то да ће, као што обично и бива, битка бити вођена између асова иза којих су стали владајући, односно опозициони блок. Владајућа коалиција, предвођена СНСД-ом, у трку за предсједника послала је свог функционера Синишу Карана, који је добио подршку и осталих партија које су на власти.
Политички аналитичар и универзитетски професор Драго Вуковић сматра да је ова кампања чак и изненађујућа за бираче, јер је посљедица политичког насиља ОХР-а.
- Изостала је утакмица два професора, а ово су, како се то може рећи, својеврсни међуизбори, с обзиром на чињеницу да су прави за мање од године. До њих би и новоизабрани предсједник Српске требало да буде на дужности. То је премало да би нешто озбиљније урадио, односно да неки нови печат процесима у Српској - рекао је Вуковић за "Глас".
Каран је, каже, водио кампању на темељима разлога који су до ње и довели, с главном поруком спасавања институције предсједника Републике.
- Та његова прича је, у суштини, борба против тог политичког насиља и ОХР-а, док сам од професора Блануше очекивао да ће, као до сада неекспонирани политичар, изложити нову филозофију политике и говорити о томе шта би требало мијењати у друштву, новим програмима и идејама. Ипак, више је и он говорио о криминалу, корупцији, а мање о визији која би требало да се деси са његовим доласком на мјесто предсједника Републике - истакао је он. Сматра и да кампања није привукла велику пажњу јавности и да генерално није велика ни заинтересованост бирача.
- Због тога веома лако излазност може бити и знатно мања него када је ријеч о редовним изборима. Али видјећемо. Побједника ће одредити то колико политичке групације око СНСД-а и СДС-а мотивишу бираче да изађу. Код нас су избори одавно претворени у интересну варијанту - закључио је Вуковић.
Политички аналитичар Младен Бубоњић је подвукао да је ријеч о кампањи која је изнуђена усљед процеса против Додика, тако да странке нису имале ни пуно времена да се припреме.
- Гледамо једну зиповану, компресовану верзију онога што се иначе може видјети у овдашњим кампањама. Почетак је обиљежио говор мржње Додика, а настављене су међусобне оптужбе за издају, овај пут интензивније од СДС-а. Упечатљиво је и то да су кампању мање водили кандидати у односу на лидера, а код СНСД-а се поново појавио стари наратив да је глас за њих глас за опстанак Српске - рекао је Бубоњић за "Глас".
Настављено је и настојање једне стране да, како је рекао, огади ону другу код бирача да би био добијен глас.
- Тако да нема оног теоријског приступа кампањи, већ се све махом заснива на међусобном оптуживању и етикетирању - закључио је Бубоњић.
Пријевремени избори би, с друге стране, према рачуницама ЦИК-а, требало да коштају око 6,4 милиона КМ.
Иако је владајућа коалиција, предвођена СНСД-ом на чијем је челу Милорад Додик, на почетку одбијала излазак на изборе, позивајући на њихов бојкот у пуном капацитету, дошло је до промјене након што је, како су појаснили из тог блока, постало јасно да опозиција неће испоштовати закључке које је у усвојила Народна скупштина те због бојазни да на чело Српске дође неко ко ће бити изгласан на биралиштима у ФБиХ.
Српска је, у међувремену, добила вршиоца дужности предсједника. Одлуком већине у републичком парламенту на ту позицију је изабрана Ана Тришић Бабић.
ЦИК је на самом старту кампање послао саопштење у којем је појаснио шта је дозвољено, а шта не.
- Посебно наглашавамо да је политичким субјектима забрањено да путем медија износе лажне информације које би могле угрозити интегритет изборног процеса и дезинформисати бираче. У случају повреде ове норме, овлаштени смо да спроведемо поступак и изрекнемо санкције - поручили су из ЦИК-а уз позив странкама, кандидатима и присталицама странака, као и независним кандидатима да се уздрже од изјава које дижу тензије те да воде фер изборну кампању.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.