Затражена сједница оба дома парламента

Сарајево - Дом народа Парламенарне скупштине БиХ затражио је данас од проширеног колегијума парламента да, након засједања и информације Комисије за одбрану и безбједност, закаже заједничку сједницу оба дома парламента на којој ће бити расправљано о информацијама о безбједности рада у институцијама БиХ, достављеним поводом протеста одржаних од 5. до 7. јуна у Сарајеву, преносе агенције.

Предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Огњен Тадић указао је на данашњој сједници да треба установити ко заправо управља полицијским и безбједносним структурама у БиХ.

- Демонстранти током “талачке кризе” нису тражили само јединствени матични број грађана него некакав матични број који не уважава унутрашњу структуру БиХ и Републике Српске. То нам показује да њихова идеја у старту пада у воду, јер су ти недобронамјерни људи показали да желе да дерогирају уставну позицију, политички систем и уставну структуру БиХ - констатовао је Тадић.

Он је рекао да парламентарци не могу прихватити такве неаргументоване и нелегалне идеје.

- Поштујем сва људска права, али свако грађанско незадовољство мора ићи путем легалних оквира. И Република Српска и Брчко дистрикт су лијепо ријешили проблем ЈМБГ, па зашто се то рјешење, које је употребљиво и ефикасно, не примијени и на нивоу БиХ, односно у Федерацији. Знате ли да ниједан грађанин у Федерацији није одбио матични број који им је омогућен по привременом рјешењу Савјета министара БиХ - навео је Тадић.

Он је поручио да су Срби били, јесу и биће равноправан и конститутиван народ и да се то у Сарајеву мора уважавати.

Делегат Дома народа Парламентарне скупштине БиХ из ДНС-а Драгутин Родић апеловао је на посланике и делегате у парламенту БиХ да “хладне главе” и на бази чињеница траже рјешења за свако спорно питање које стоји пред БиХ, њеном будућности и евроатлантским путем.

- Грађани имају право да демократским путем укажу на незадовољатво и проблеме са којима се суочавају, али и та врста јавног протеста мора бити организована у складу са законом - рекао је Родић.

Према његовим ријечима, безбједност рада институција БиХ мора бити неупитна, али свакако се мора рачунати и на одговорност сваког појединца запосленог у институцијама БиХ.

Замјеник предсједавајућег Дома народа парламента БиХ Драган Човић сматра да су неки медији, самозвани политички аналитичари, представници невладиног сектора или дијела међународне заједнице злоупотријебили своје позиције и покушали да “талачку кризу” искористе зе одређене промјене начина и режима понашања у БиХ, ван система институција у БиХ.

- Можда би се тај грађански протест могао назвати и алармом, али је јасно да све нас то није много дирнуло и да нисмо чули ту “грађанску сирену”. Пропустили смо да тај дан много тога урадимо у име и у интересу институција БиХ. Зато вас данас позивам да се окренемо послу и да вратимо поштовање у институције у којима дјелујемо - рекао је Човић.

Он је изразио бојазан да је у вријеме “талачке кризе” било уочљиво и одређено параполитичко и ванинституционално дјеловање.

Делегат из СДП–а Мехмед Брадарић упозорио је делегате у Дому народа да је Брисел више пута поновио да БиХ не смије више одгађати рјешавање провођења одлуке “Сејдић – Финци”.

Он је прихватио иницијативу делегата Сташе Кошарца и Драгана Човића да дијалогом треба рјешавати све проблеме у БиХ, па тако и ситуацију изазвану “талачком кризом”.

Кошарац одбацио идеју о формирању дистрикта Сарајево

Делегат у Дому народа парламента БиХ Сташа Кошарац одбацио је приједлог делегата ХДЗ-а 1990 Мартина Рагужа о формирању дистрикта Сарајево који би штитио права законодавне и извршне власти на нивоу БиХ.

- Нема говора о формирању дистрикта Сарајево, нити о неким већим промјенама Устава БиХ. То не би допринијело рјешењу проблема - рекао је Кошарац на данашњој сједници Дома народа, на којој се расправаља о безбједности рада у институцијама БиХ, након демонстрација од 6. јуна.

Кошарац је истакао да је очигледно да 5, 6. и 7. јуна “нешто није функционисало” и да сада неки бјеже од одговорности, па чак покушавају да ублаже ситуацију, што није рјешење проблема.

Кошарац је рекао да треба тражити одговорност оних који нису тих дана адекватно реаговали, што је допринијело “талачкој кризи”.

- Често се у Сарајеву многи жправе лудиж. Демократско право мајки, које су се окупиле 5. јуна, јесте да траже јединствени матични број за своју дјецу, али шта су наредног дана на тим демонстрацијама радиле жХорде злаж и жМанијациж. Шта они имају са ЈМБ - запитао је Кошарац.

Истичући да се није радило о мирним демонстрацијама, Кошарац је оцијенио да је ово пораз БиХ која није у стању да обезбиједи несметан рад заједничких институција.

- Нама неко качи жмете око вратаж. Због тога треба покренути одговорност и открити ко су ти људи који су дозволили да дође до “талачке кризе” - упозорио је он.

Кошарац је рекао да законски прописи омогућавају рад полицијских агенција и да нема потребе о измјени легислативе која се односи на ову област, као ни о некој новој реформи полиције која је завршена.

Он је поновио да су се односи у Федерацији БиХ, уз помоћ неких међународних фактора, покушали пребацити на Републику Српску.

Кошарац је предложио да, након мишљења Комисије за одбрану и безбједност, буде заказана сједница оба дома параламента БиХ на којој би се разговарало о безбједости.

Замјеник предсједавајућег Дома народа Сулејман Тихић сматра да су демонстрације имале миран карактер, осим 6. јуна, када је била ограничена слобода кретања запослених и посланика у згради заједничких институција.

- Морамо се навићи на демонстрације као вид изражавања незадовољства грађана, али не дозволити угрожавање безбједности - рекао је Тихић и додао да је питање безбједности превише исполитизовано.

Он сматра да су одређене политичке снаге искористиле ситуацију за девалвирање рада парламента.

Тихић је напоменуо да сви извјештаји говоре о томе да није постојала координација полицијских агенција на нивоу БиХ и федералне, односно полиције Кантона Сарајево, што је, како је навео, резултат недостатка законске регулативе.

Рагуж предложио формирање дистрикта у Сарајеву

Делегат ХДЗ-а 1990 у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Мартин Рагуж изјавио је данас у Сарајеву да нико нема право да доводи у питање рад институција БиХ и да би једно од рјешења убудуће могло да буде редефинисање режима управљања радом институција БиХ, што се може ријешити формирањем дистрикта у Сарајеву који би штитио права законодавне и извршне власти на нивоу БиХ.

- То се више никада у БиХ не смије поновити. Разумијем разлоге грађана за незадовољство и не желим бјежати од те врсте одговорности. Ми морамо радити и одговорније и боље, и то ћу увијек истицати. Међутим, тај дан жталачком кризомж осујећен је и спријечен рад институција БиХ. Ни то се не смије више поновити - рекао је Рагуж на сједници Дома народа.

Говорећи о садржају информација о безбједности институција БиХ о којима данас расправља Дом народа, Рагуж је истакао да протести од 5. до 7. јуна у Сарајеву нити су били најављени према закону, нити је Дирекција за координацију полицијских тијела знала ко је организатор протеста.

Рагуж је затражио посебну сједницу парламента БиХ, иницирајући расправу о раду институција БиХ, за које сматра да треба да раде несметано и у складу са законом, при чему је предложио формирање дистрикта Сарајево.

Делегат СНСД-а у Дому народа Крстан Симић, такође, се заложио за редефинисање статуса и односа према институцијама на нивоу БиХ.

Он је отворио и питање надлежности над полицијама у БиХ, те истакао политичке притиске на рад полиције, посебно у Федерацији БиХ.

Према његовим ријечима, ни у једном будућем случају не треба грађанима оспорити демократско право да искажу незадовољство, али све то се мора дешавати у складу са законом.

Делегат ХДЗ-а БиХ Борјана Кришто оцијенила је да су грађански протести пред парламентом БиХ, у јавности популарни као “талачка криза”, били апсолутно ван закона.

Делегати Дома народа Парламентарне скупштине БиХ расправљају данас у Сарајеву, по први пут након “талачке кризе”, о информацијама о безбједности рада у институцијама БиХ, достављене поводом протеста одржаних од 5. до 7. јуна у Сарајеву.

Представнички дом парламента на сједници 8. јула обавио је расправу о овом питању, а приједлози закључака биће достављени Заједничкој комисији за одбрану и безбједност на изјашњавање.

Демонстранти који су тражили усвајање закона о јединственом матичном броју 6. и 7. јуна држали су 18 часова под блокадом хиљаду и по људи у Парламентарној скупштини и Згради пријатељства, међу којима су били запослени, посланици, министри, страни грађани, те новинари.

Од надлежних институција БиХ, Федерације БиХ и Кантона Сарајево, парламент је тражио да доставе информацију о овим догађајима.

Делегати Дома народа Парламентарне скупштине БиХ почели су данас сједницу на којој ће, први пут након "талачке кризе", разматрати информације о безбједности рада у институцијама БиХ, достављене поводом протеста одржаних од 5. до 7. јуна у Сарајеву.

Представнички дом парламента БиХ на сједници одржаној 8. јула обавио је расправу о овом питању, а приједлози закључака биће достављени Заједничкој комисији за одбрану и безбједност на изјашњавање.

Демонстранти који су тражили усвајање закона о јединственом матичном броју, 6. и 7. јуна држали су 18 часова под блокадом 1.500 људи у Парламентарној скупштини и згради пријатељства, међу којима су били запослени, посланици, министри, страни држављани, те новинари.

Од надлежних институција БиХ, Федерације БиХ и Кантона Сарајево, парламент је тражио да доставе информацију о овим догађајима.

Предвиђено је да се делегати на данашњој сједници изјасне и о захтјеву Савјета министара БиХ за разматрање по хитном поступку Приједлога закона о измјенама и допунама Закона о сукобу интереса у институцијама власти БиХ.

Предложеним измјенама и допунама закона утврђивање сукоба интереса са Централне изборне комисије БиХ преноси се у надлежност комисије коју би чинила по три члана Представничког дома и Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, те директор и замјеници директора Агенције за превенцију корупције и координацију борбе против корупције БиХ.

Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о сукобу интереса у институцијама власти БиХ дио је пакета закона који су усагласили СНСД и СДП БиХ, а који су подржале остале странке владајуће коалиције.

Савјет министара БиХ затражио је од Дома народа да разматра по хитном поступку и Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о осигурању депозита у банкама БиХ.

Циљ предложених измјена и допуна јесте усклађивање Закона о осигурању депозита са стандардима ЕУ у овој области и испуњавање обавезе БиХ из Писма намјере закљученог са Међународним монетарним фондом.

На дневном реду су и Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о парничном поступку пред Судом БиХ, те Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о провођењу Конвенције о забрани развоја, производње, гомилања и употребе хемијског оружја и о његовом уништавању.

Делегати ће размотрити и извјештај Институције омбудсмана за људска права БиХ за 2012. годину.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.