Зашто је Агенцији за идентификациона документа ударена трајна забрана обраде података

САРАЈЕВО - Службеницима у Агенцији за идентификациона документа, евиденцију и размјену података (ИДДЕЕА) БиХ је изречена забрана и то трајна за обраду личних података у сврху издавања квалификованих електронских потврда за електронско потписивање, осим у поступку дигиталног потписивања у области идентификационих докумената.

Потврдио је то јуче први човјек Агенције за заштиту личних података БиХ Драгољуб Рељић који је и потписао то рјешење о забрани обраде података.

- Забрањена је обрада личних података у сврху издавања тих електронских потврда за електронско потписивање. Наравно, осим у поступку дигиталног потписивања у области идентификационих докумената, значи везано за личне карте. Ми смо послије детаљног поступка утврдили да ИДДЕЕА нема законско овлашћење нити право да издаје то чиме се бавила - каже Рељић, уз опаску да су извршили анализу из европских прописа и након тога издали рјешење о забрани обраде личних података у сврху издавања електронских потписа.

Шта пише у рјешењу

У рјешењу које је објављено на званичној страници Агенције за заштиту личних података БиХ пише да је ИДДЕЕА дужна у року од 15 дана од дана пријема тог акта да достави Агенцији писмену обавијест о предузетим активностима с циљем спровођења управне мјере која је наложена.

До закључења овог броја "Гласа Српске" није било реакције из ИДДЕЕА, али се огласила члан Предсједништва СНСД-а Сњежана Новаковић Бурсаћ која дуже вријеме упозорава на понашање надлежних у ИДДЕЕА.

- ИДДЕЕА је неколико година изван својих законских овлашћења стриктно прописаним Законом по којим је основана, јер као управна организација има тачно побројане и јасно исписане надлежности. Међутим, рекла бих због патолошких амбиција човјека који их тренутно води, изашла је потпуно из оквира - навела је јуче Новаковић Бурсаћ.

Република Српска и све њене институције су, подсјетила је, упозоравале на чињенице да је још 2024. њима та активност била забрањена и то рјешењем Агенције за заштиту личних података БиХ које је потом два пута потврђено пред Судом БиХ.

Агенција за заштиту личних података је, тврди, својим рјешењем забранила незаконито понашање.

- Забранила је, јер је немогуће потврђивати нечији идентитет дигитални, или било који идентитет без споја са стварним идентитетом. Сви наши лични подаци су власништво Министарстава унутрашњих послова које је једино у овом тренутку надлежно за нашу идентификацију и тако даље. Међутим, неки су се очигледно заиграли и замислили да треба да праве неки дигитални МУП на нивоу БиХ. Имали су у једном тренутку и подршку неких дијелова међународне заједнице, као што је у многим незаконитостима било и раније – рекла је Новаковић Бурсаћ и додала да су званичници Српске за уставност и законитост, како по овом питању, тако и по другим питањима.

Штета

Наводи да је штета могла да наступи једино ако се нелегалним потписом неко упусти у било које радње, посебно правне или финансијске природе.

- Закон, односно став суда је био да је тај потпис нелегалан. И замислите ви потенцијалну штету да се неко упусти у добијање кредита, у финансијске трансакције или било шта друго на основу нечега што је незаконито. О томе треба да се забрину сви они који су покушали да у правни промет упусте нелегалне ствари, као што је тај квалификовани дигитални сертификат који је покушала да креира ИДДЕЕА - навела је Новаковић Бурсаћ.

Да на нивоу БиХ неће бити формиран МУП па ни дигитални, поручено је из Српске почетком овог мјесеца након говора првог човјека ИДДЕЕА Алмира Бадњевића током првог дана засједања такозваног Управног одбора Савјета за примјену мира (ПИК) у Сарајеву.

Бадњевић је тада, између осталог, рекао да је БиХ у кључном тренутку када је питање дигиталног идентитета, наводећи да је то државно питање те да постоји ризик настанка паралелних система дигиталне идентификације на различитим нивоима власти, посебно у Српској.

- Ако БиХ добије више одвојених система дигиталног идентитета, надзорних тијела, различите стандарде повјерења, не говоримо о интероперабилности него о фрагментацији државе - рекао је, између осталог, први човјек ИДДЕЕА.

Против рјешења Агенције за заштиту личних података БиХ није дозвољена жалба, али се може покренути управни спор пред Судом БиХ у року од 60 дана од дана доставе рјешења.

Судски спор

Обрада личних података грађана и увођење електронског потписа, односно идентитета без законских овлашћења био је предмет спора између Агенције за заштиту личних података у БиХ и ИДДЕЕА који је завршио правоснажном пресудом Суда БиХ.

Судије су утврдиле да је ИДДЕЕА незаконито обрађивала податке грађана и уводила електронски потпис/идентитет. Лани у децембру је одбијен захтјев ИДДЕЕА за преиспитивање одлуке којом је суд одбио као неосновану тужбу те Агенције којом је тражено поништавање рјешења Агенције за заштиту личних података у вези са увођењем електронског потписа и електронског идентитета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.