Заједничке одлуке одраз снаге Савеза

БAЊAЛУКA - Кључни принцип Сјеверноатлантске алијансе (NATO) је консензус и свака одлука тако донесена означава колективну вољу свих земаља чланица, што Савезу даје снагу и вјеродостојност.

Рекла је то портпарол NATO штаба у Сарајеву Инес Кубуровић и додала да те одлуке представљају договор који су прихватила политичка руководства земаља чланица.

- У случају да се мишљења чланица размимоилазе, у Савезу се воде расправе док не буде донесена заједничка одлука, а у неким околностима одлука може гласити и да није могуће постићи договор - рекла је Кубуровићева и нагласила да се чланице међусобно непрекидно савјетују.

- Консултацијама унутар Савеза се олакшава комуникација међу чланицама којима је главни циљ да заједничке одлуке буду у складу са њиховим националним интересима. Чланством у NATO свака земља добија утицај, глас и право одлучивања и консултује се са другим земљама о својим проблемима - казала је портпарол NATO штаба у Сарајеву.

NATO своје дјеловање заснива на заједничкој посвећености, практичној, међусобној сарадњи у области одбране и безбједности, а одлуке се доносе по основу опште сагласности.

Када једна држава чланица сматра да би одлука коју NATO разматра могла наштетити њеној националној безбједности, не мора се сложити са њом. Aко би могло доћи до тога, одлука се не доноси док не буде пронађено прихватљиво рјешење.

Из тог разлога не постоји систем гласања као у Савјету безбједности УН или принцип квалификоване већине као у ЕУ. Умјесто тога, постоји такозвана "процедура тишине" која подразумијева интензивне консултације међу делегацијама и израду нацрта одлуке од стране Међународног секретаријата NATO-а, која се доставља државама чланицама.

Aко у задатом року нико не "прекине тишину", одлука се аутоматски усваја. Aко барем једна држава чланица "прекине тишину", то значи да одлука није усвојена.

У оквиру NATO-а политичке консултације су витални дио процеса доношења одлука. Државе чланице NATO-а редовно се међусобно консултују о безбједносним питањима од заједничког интереса. У оквиру NATO-а званично не постоји начин да нека од земаља чланица намеће свој став или мишљење другима. Консултације могу да се одвијају размјеном информација и мишљења, подношењем иницијатива или саопштавањем одлука које је одређена влада донијела, заузимањем става који је од интереса за савезнике и слично.
NATO има 28 држава чланица, а оснивачи су земље које су 4. априла 1949. године у Вашингтону потписале Сјеверноатлантски уговор. Главна одредба уговора је да се све чланице слажу да ће се оружани напад против једне или више чланица сматрати нападом на све чланце.

Зашто NATO?

"Независне новине" и "Глас Српске" објавиће серију текстова о улози NATO-а у изградњи безбједности и очувању мира на територији коју чине земље чланице, као и о томе шта БиХ добија приступањем том савезу, које су предности чланства у овој организацији, те у којој фази је процес прикључивања БиХ.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.