Заборав душе Српске био би раван злочину

БАЊАЛУКА - Идеја за писање монографије је рођена на Богојављење, 19. јануара 2022. у Бањалуци, у порти Богојављенске цркве након вечерњег богослужења. Закључио сам да нема разлога да се не напише.

Напротив, што није записано, заборави се, а заборавити 1. гардијску моторизовану бригаду, њене погинуле, рањене, преживјеле гардисте, ратни пут, било би равно злочину. Сматрао сам да књига треба да буде мој допринос очувању успомене на једну од најелитнијих јединица Војске Републике Српске.

Тим ријечима причу о првој монографији 1. гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске (ВСР) под називом "Гарда - душа Републике Српске" отворио је њен аутор Жељко Дакић који је и предсједник Удружења које окупља некадашње гардисте. 

- Нисмо случајно изабрали овај датум за презентацију монографије. Иде нам свети Видовдан, Видовдан који је најскупља српска ријеч - поручио је.

Написати књигу о гарди је, како је подвукао, био велики подухват и још већа одговорност. На монографији је радио три године, а на крају му је, додао је, рад донио и велико задовољство као човјеку, гардисти, борцу и официру ВРС.

- Ова монографија није и не смије бити крај писања историје о синовима српске гарде, него почетак. Том мишљу сам се и руководио током писања, са жељом да књига буде подстрек и другима да запишу сјећања и тиме гарду сачувају од заборава. Треба писати, без бојазни и стида, како наши потомци не би проносили главу куда су је носили њихови преци, гардисти, а и због оног најважнијег, да не би заборавили, да нам се историја не понови - рекао је Дакић за "Глас". 

Публикација је својеврсна потврда голготе и страхоте са којом су се сусретали гардисти током цијелог Отаџбинско-одбрамбеног рата.
Монографија има пет дијелова. Први и најобимнији дио обухвата период од почетка формирања 1. ГМТБР у јануару 1993. године до расформирања у априлу 1997. Описана је, између осталог, улога гардиста у операцији "Лукавац 93" која је по значају била слична "Коридору", јер је спојена сарајевско-романијска регија са Херцеговином и Српска је добила територијалну цјеловитост, али и њихови дани на Трескавици, гдје је српска војска по други пут у историји водила борбе изнад 2.000 метара надморске висине. 

- Слободно кажем да Србија има Кошаре, а Република Српска Трескавицу. Јер Трескавица је била Кошаре прије Кошара, што књига доказује и документује - подвукао је Дакић.

Записано је и заустављање непријатељских снага у настојању да се споје са  снагама у Горажду и изађу на Дрину, али и сукоб са НАТО-ом. 

- Гардисти су били млади и здрави људи, војно способни родољуби који су извршавали борбене задатке често без завршене стручно- специјалистичке обуке, а што су надокнађивали храброшћу и моралом - рекао је Дакић. 

Нису имали смјене, а има примјера да су гинули, а нису ни отишли кући на одмор. 

- У књизи је приказано како су као млади са 18, 19, 20 година брзо стасавали у прекаљене, неустрашиве борце, људе спремне да доносе брзе одлуке. Како су оловке и гумице замијенили пушкама и бомбама, а учионице рововима на борбеним линијама. Заиста би био велики гријех да се не напише о њима - истакао је Дакић. 

Многи кажу да им је снагу давао амблем гарде који су носили на рукаву.

- Ратни барјак гардисти нису никада окаљали и ниједан није процесуиран за нечасне радње које су у супротности са међународним правилима ратовања. Свака борба је била часна и витешка. Читаћете о дјеци обичних српских простодушних домаћина, који су постали гардисти, а гарда није нудила комфор већ зној, крв, вјештину, готовост, истрајност - рекао је. 

Други дио монографије се односи на биографије команданата, њих четворице, а гарда је била под директном командом команданта ГШ ВРС генерала Ратка Младића. Трећи дио је посвећен пјесама о гарди, а наредни настанку и раду Удружења гардиста које је формирано прије шест година и броји више од 1.500 чланова широм Српске у десет регионалних одбора.

Посљедњи дио "Споменар" посвећен је страдалим гардистима, за њих 117. 

- Током писања много пута сам био на ивици одустајања. Оно што ми је, уз породицу, давало снагу да наставим је један докуменат, писмо једног оца гардисте у коме наводи како шест мјесеци нема никакве информације шта му је са сином. Ништа не зна о њему, осим да је на Трескавици. То писмо у команду бригаде долази 15. априла 1995, а тог дана син гине на Трескавици. Дакле, прва информација коју отац добија је да му је син погинуо. То писмо је у монографији - навео је Дакић.  

Промоција монографије заказана је вечерас у 19 часова у Банском двору у Бањалуци. 

Документарни филм

О гарди се годинама ништа није знало. "Ознака тајности" је скинута када је и оснивано Удружење те приказан документарни филм под називом "Синови Српске" пред Видовдан 2021. године. Гардијска бригада је формирана 1993.  на Богојављење, а прво сједиште је било у Хан Пијеску, па у Калиновику.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.