За три године шверцери зарадили довољно за изградњу једне термоелектране

Сарајево, Бањалука - Од општих избора у Босни и Херцеговини прошло је пуних седам мјесеци. Док се чека формирање новог сазива Савјета министара БиХ, односно званични почетак рада Представничког дома парламента БиХ, у процедури се налазе 24 приједлога закона.

По својој хитности издваја се Приједлог измјена Закона о акцизама БиХ јер је црно тржиште духана у БиХ све обимније и све више новца, умјесто у државни буџет, одлази у џепове криминалаца.

Као први корак за санирање овакве ситуације, прије нешто више од годину дана, радна група коју је формирао Управни одбор Управе за индиректно опорезивање сачинила је Нацрт измјена Закона о акцизама БиХ којим се предлаже увођење мораторија на повећања акциза на цигарете у наредне три године, дакле 2019, 2020. и 2021. године.

Након дугих процедура, Савјет министара БиХ усвојило је овај акт у децембру 2018. године. Већина владајућих схватила је хитност измјене закона ради брзорастућег црног тржишта цигарета у нашој земљи, што посљедично резултира драстичним смањењем легалног тржишта и “цурењем” стотина милиона марака из државног буџета.

О томе говоре и процјене, према којима би се сваке године новцем који се губи на црном тржишту цигарета у БиХ могло финансирати 30 километара аутопута. Пројекције говоре и да би се тим новцем могло исплаћивати по 600 КМ додатно годишње на пензије за све пензионере у БиХ, саградити 80 вртића широм земље или исплатити по 1.600 КМ за породиљске накнаде за све мајке мјесечно у првих годину дана породиљског одсуства.

Новац који се годишње губи износи 63 посто укупног износа потребног годишње за функционирање свих институција БиХ, односно 72 посто укупног трошка сервисирања вањског дуга БиХ.

Поставља се логично питање, како системски приступити рјешавању овог проблема? Првенствено је потребно да бх. власти откључају процес рада државних институција и ријеше “талачку кризу”, како законодавства, тако и државног буџета, а самим тиме и грађана.

Усвајањем измјена Закона о акцизама на духанске производе првенствено би се осигурала равнотежа тржишта са земљама у окружењу, а заустављањем раста акциза на три године би се отпочео процес враћања тржишта у легалне токове. Но то није довољно. Потребно је и да инспекције, како на државном, тако и на ентитетским нивоима пруже снажну теренску подршку у борби против ове пошасти.

Одређени помаци се свакодневно биљеже, али још увијек нису довољни. Како је Инспекторат РС за “Дневни аваз” појаснио, они контролишу производњу и стављање у промет сировог духана и резаног или на други начин уситњеног духана на пијацама и тржницама, те промет духанских прерађевина у трговинама.

“За прва три мјесеца ове године у продајним објектима одузето је 50 кутија цигарета које су затечене у промету, а да за њих није било доказа о поријеклу. У 2018. години, ова инспекција је у промету затекла и одузела 415 кутија цигарета и 86 килограма духана јер није било доказа о поријеклу. У правилу, ријеч је о физичким лицима која су прометовала духан на пијацама и тржницама у мањим количинама од 1-2 килограма или неколико кутија цигарета”, кажу у Инспекторату. Додају да су онима који су нелегално прометовали духан изречене казне путем прекршајних налога. “Веће количине духана и прерађевина одузимају се у циљаним акцијама које у сарадњи врше полицијски те службеници УИО”, речено је у Инспекторату.

Сам податак да се годишње око 400 милиона КМ зараде шверцера сели у илегалу финансирајући разне криминалне групе говори о алармантности ситуације. Примјера ради, шверцери су у протекле три године зарадили довољно за изградњу једне термоелектране будући да анализе показују да је у том периоду неповратно изгубљен новац продајом нелегалних цигарета за изградњу једне термоелектране капацитета Термоелектране Бановићи чија цијена износи 993 милиона КМ.

И док власт одуговлачи са усвајањем наведених законских измјена, пропушта се прилика да се бољом контролом нелегалне трговине повећају државни приходи који би грађанима значили боље услове живота, од мањих пореза, већих плата и пензија до изградње нужних инфраструктурних пројеката.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.