За три године из БиХ отишло чак 90.000 људи

Бањалука - Иако не постоје званичне и прецизне евиденције, само за три године, од 2013. до 2016, Босну и Херцеговину напустило је око 90.000 људи, од чега око 25.000 само из Републике Српске.

Најчешће одредиште грађана РС је, тврде демографи, Њемачка, која потражује чак 970.000 радника у различитим гранама, од чега чак 400.000 медицинара за његу старих.

Зато су управо медицински радници они који најчешће напуштају земљу.

- Нема ниједног релевантног извора што се тиче статистике, а бројке са којима баратамо углавном су настале на бази административних евиденција или паушалних процена. Ипак, евидентно је да становништво одлази и тај тренд ће се вјероватно наставити. Босна је земља из које је више људи одлазило него долазило, кроз цијелу историју, па само у рату је отишло око милион и никада се није вратило. Ако се тако настави, постаћемо врло брзо земља стараца - изјавио је за "Новости" демограф Стево Пашалић.

Основни мотив, према Пашалићу, због чега људи одлазе из БиХ је економски, односно висока стопа незапослености, што се највише одражава на демографску слику становништва.

С обзиром на то да одлази најрепродуктивнији дио становника, углавном од 20 до 40 година, то најдиректније утиче на смањено рађање.

- До послкедњег пријератног пописа губили смо око 17.000 становника годишње, сада се та бројка креће и до 30.000. Чињеница је и да у дијаспору чешће одлазе Бошњаци него Срби. Кад су у питању професије, на конкурсима ван наших граница, претежно у Њемачкој, доминира медицинско особље, љекари, информатичари, керамичари и остали занати - додао је Пашалић.

Породица Протић из Бањалуке одлучила се на одлазак из града прије годину дана.

- Мој супруг Младен, ја и наш двогодишњи син живимо у Брну већ годину дана. Наш живот овдје и адаптација олакшани су чињеницом да је Младен овдје, на неки начин на домаћем терену, с обзиром на то да се овдје школовао од 2008. до 2013. године, научио језик и упознао њихову културу. Првобитно је наша идеја била да останемо да живимо у БиХ, али због стања у земљи, економске ситуације и немогућности да пронађемо стални посао, одлучили смо прошле године да се преселимо у Брно. Могу да кажем да смо се сада већ навикли на живот у овом граду, људи које смо упознали су углавном сусретљиви и добронамјерни. Супруг већ има посао, а мој план је да и ја сљедеће године почнем да радим, кад дијете смјестимо у вртић, односно кад наврши три године, јер у Чешкој дјеца прије треће године не похађају предшколске установе - испричала је за "Новости" новинар Јелена Протић, са десет година искуства у РС, али без дана радног стажа.

Посљедњи попис

Према посљедњем попису из 2016. године, у БиХ живи 3.531.159 сталних становника.

Од тога, у Федерацији БиХ живи 2.219.220 становника (62,85 одсто), у Републици Српској 1.228.423 становника (34,79 одсто) и у Дистрикту Брчко 83.516 становника (2,37 одсто).

Кад је ријеч о националној структури, у БиХ живи 50,11 одсто становника који су се изјаснили као Бошњаци, њих 30,78 одсто изјаснило се као Срби, а Хрвата је 15,43 одсто.

Национално се није изјаснило 0,77 одсто становништва, док је мање од три одсто у категорији "осталих", у што улазе припадници 17 националних мањина те друге етничке скупине. (новости)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.