За гасовод до Бањалуке нећемо питати Сарајево

БАЊАЛУКА - Предузеће "Сарајевогас", а на основу раније донесене одлуке Владе Републике Српске, интензивно ради на гасификацији општина и градова на истоку. Урађена је већ гасификација Источног Новог Сарајева и Јахорине, а ускоро би сви радови требало да буду завршени и на подручју Пала, након чега ће на ред доћи и Шековићи, Милићи, Власеница и Хан Пијесак, док би један крак требало да иде ка Братунцу и Сребреници.

Истакао је ово за "Глас Српске" директор предузећа "Сарајевогас" из Источног Сарајева Недељко Елек наводећи да је према утврђеној динамици планирано да гасификација поменутих општина буде завршена у наредних 16 мјесеци. Процијењена вриједност пројекта гасификације истока Републике Српске креће се око 72,5 милиона марака, у шта су урачунати и трошкови експропријације земљишта.

Када је у питању гасификација остатка Републике Српске, Елек наводи да је у току снимање трасе и израда техничке документације за пројекат изградње магистралног гасовода од Шепка до Бањалуке. Како је појаснио, на овај магистрални гасовод, а који би ишао паралелно са планираним аутопутем Београд - Бањалука, односно Бијељина - Бањалука, прикључиле  би се све локалне заједнице које се нађу на његовој траси. Подсјећа да је на Свесрпском сабору, одржаном у јуну ове године, донесена, односно усаглашена одлука да "Србијагас" финансира овај магистрални гасовод до Бањалуке, додајући да је од стране Владе Српске за носиоца овог пројекта одређено предузеће "Сарајевогас", а од стране Владе Србије "Србијагас".

- Тренутно смо фокусирани на промјену раније припремљене  документације, што, између осталог, подразумијева и повећање раније планираног капацитета гасовода.  Удвостручићемо га. Вјерујем да ћемо све ове техничке ствари брзо завршити и кренути са радовима на реализацији овог капиталног магистралног гасовода, од којег би у почетку највише користи имали наши индустријски капацитети - каже Елек наводећи да је изградња такозване секундарне мреже у обавези локалних заједница које би у својим буџетима морале укалкулисати новац за то. 

Према неким ранијим пројекцијама, годишње потребе Републике Српске за овим енергентом крећу се око једне милијарде кубних метара, а којим би се снабдијевале и све топлане на траси магистралног гасовода.

Елек каже да је још рано говорити о коначној вриједности овог пројекта, јер је прије тога неопходно утврдити колике ће површине земљишта бити предмет експропријације, колико је од тога у приватном, а колико у власништву Српске, али и саму цијену по којој би се оно откупљивало. Појашњава и да је, за разлику од неког ранијег периода, када је овај пројекат блокиран од стране појединих политичара из ФБиХ, то сада немогуће јер је Српска одлучила да умјесто гасне интерконекције, што подразумијева да се гас транспортује преко граница двије државе, сада гради магистрални гасовод за који нису потребне политичке сагласности Савјета министара, али ни Предсједништва БиХ, које је и највише оспоравало и условљавало овај пројекат.

- Да смо остали при томе да градимо интерконекцију, требала би нам разна одобрења, али ми сада радимо на сасвим новом пројекту. Правимо магистрални гасовод, не интерконекцију, а који ће ићи од Шепка, у ком већ постоји гас, преко Бијељине, гдје је већ изграђен гасовод, те даље до Брчког и трасом будућег аутопута до Бањалуке - поручио је Елек.

На крају је додао и да приоритет неће бити само градња овог магистралног гасовода већ и једног броја гасних електрана одређене снаге, за које је интересовање већ показала и "Електропривреда Српске". 

Република Српска је својевремено прво покренула пројекат градње крака гасовода "Јужни ток", а касније "Турски ток". Након година мировања пројекат је поново оживљен прије десетак година. Улазна тачка овог гасовода требало је да буде код Бијељине, одакле би даље ишао према Добоју, Бањалуци, Приједору и Новом Граду. Због разних опструкција бошњачких политичара он никада није реализован. Средином ове године Савјет министара БиХ коначно је дао зелено свјетло за његову реализацију, али и гасовода Јужна интерконекција који би ишао кроз ФБиХ. Двојица чланова Предсједништва БиХ, Денис Бећировић и Жељко Комшић, тада су, међутим, запријетили да Српској ипак неће дозволити градњу овог гасовода док не буде донесен закон о гасу на државном нивоу.  Како би изашли из овог ћорсокака, Република Српска је одлучила да крене са градњом не такозване интерконекције, већ магистралног гасовода, односно да искористи то што у Шепак код Зворника већ стиже гас.

Федерација и Марфи

Представнички дом Парламента ФБиХ јуче је са 71 гласом за и 14 против одлучио да приједлог закона о Јужној гасној интерконекцији разматра по хитном поступку. Ради се о приједлогу који је раније у процедуру пустила СДА. Према овом приједлогу, носилац овог пројекта треба да буде компанија "БХ гас", док посланици ХДЗ-а БиХ траже да то буде засебно предузеће у власништву Владе ФБиХ са сједиштем у Мостару. Ипак, највише пажње привукло је реаговање, односно условљавање америчког амбасадора у БиХ, да ФБиХ што прије мора донијети овај закон да би се, наводно, ријешила зависности од руских енергената. Директор предузећа "Сарајевогас" из Источног Сарајева Недељко Елек каже да ће бити занимљиво видјети како ће се читава ова прича у ФБиХ на крају завршити пошто је за градњу Јужне интерконекције, између осталог, неопходна сагласност и Владе Хрватске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.