За четири године усвојено тек 20 нових закона

Сарајево - Актуелни сазив Парламента БиХ најнеефикаснији је од четири посљедња када је ријеч о усвајању закона.

У посљедњој години мандата престала је да постоји парламентарна већина, јер се најприје распао Клуб СДА, послије чега се коалиција додатно почела распадати и на крају је већина претворена у мањину, оцјењују у Центрима цивилних иницијатива, који су представили мониторинг рада Савјета министара и Парламента БиХ у протеклом четворогодишњем мандату.

У извјештају ЦЦИ-ја се констатује да је власт на нивоу БиХ била најефикаснија у првој половини мандата, након чега су односи потпуно поремећени, а владајућа коалиција је практично престала да постоји.

- Најзначајнији успјеси власти углавном су резултат “разумијевања” и “помоћи” извана, а највећи неуспјеси резултат су деструктивне политике унутар земље. При томе чак ни измјене закона које је наложио Уставни суд БиХ нису могле бити спроведене без притиска међународне заједнице - рекао је у име мониторинг тима ЦЦИ-ја Ивица Ћавар.

Према његовим ријечима, Савјет министара је за скоро пуне четири године утврдио свега 77 различитих закона, што је чак 27 одсто мање од резултата у претходном мандату, при чему је тек 20 од 77 нови закони, а остало су измјене и допуне.

Он је рекао да је интензитет рада Савјета министара у протеклом четворогодишњем мандату био знатно већи него у претходном, али да су видљиви проблеми у односима унутар владајуће коалиције. Ћавар је додао да је ниска реализација закона донекле компензирана са 25 утврђених стратегија, што је за десет више него у претходном мандатном периоду.

- Најзначајније су Стратегија руралног развоја која је омогућила повлачење средстава из претприступних фондова за пољопривреднике, затим Стратегија развоја енергетског сектора и Стратегија саобраћаја, док је у јулу прошле године БиХ била актер својеврсног међународног скандала када на самиту земаља западног Балкана у Трсту једина није потписала уговор о приступању транспортној заједници - рекао је Ћавар.

Иако скромни, наставио је он, резултати Савјета министара додатно су обесмишљени односом Парламента.

- Од 77 закона утврђених на Савјету министара у Парламенту је усвојено свега 35, док су одбијена, повучена или враћена на дораду 22, а 17 закона нису уопште разматрани у Парламенту до краја јуна ове године - казао је Ћавар.

Проблем у координацији различитих нивоа власти и спорост приликом усаглашавања одлука кроз механизам координације, посебно су дошли до изражаја приликом креирања одговора на питања из упитника Европске комисије.

- Македонији, Албанији и Црној Гори требала су четири мјесеца, Хрватској три, Србији два, а БиХ је успјела то да уради тек након 15 мјесеци - прецизирао је Ћавар.

Он је закључио да су политички сукоби најтеже посљедице оставили на резултате рада Парламента. Због таквих односа у Парламенту  прошле године није усвојен ни  извјештај о раду Савјета министара.

- Укупна примања посланика и делегата у Парламенту БиХ и даље су у несразмјеру са социо-економском ситуацијом у БиХ и крећу се од 4.800 до 6.500 марака. И поред значајних бенефиција које су посланицима и делегатима укинуте, још увијек има простора за додатно смањење како би се плате ускладиле са европским стандардима и да би износ плате био највише 3,5 просјечних плата у БиХ. Укупна мандатна примања парламентараца у БиХ крећу се у распону од 230.000 до 290.000 марака - казао је Ћавар.+++

Одлуке Уставног суда

Портпарол ЦЦИ-ја Ана Лучић рекла је да поједине одлуке Уставног суда БиХ већ годинама чекају на спровођење од институција власти на свим нивоима у БиХ.

- Закључно са 17. јулом ове године није било извршено седам одлука Уставног суда БиХ из надлежности Парламента БиХ, двије у надлежности Парламента ФБиХ и једна одлука из надлежности НСРС - рекла је Лучић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.