За амбасадоре именују и узгајиваче пилића

Сарајево - Предсједништво БиХ на једној од посљедњих сједница на поједине кључне дипломатске дестинације именовало је и кадрове оскудних биографија и дипломатских профила, међу којима је и СДС-ов двојац Лазар Миркић из Доњег Жабара, који се бави пилићарским бизнисом, те Зоран Миличевић из Добоја, директор једног каменолома на обронцима Сарајева!

Миркић, који у Београду треба да замијени амбасадора Ранка Шкрбића, још није преузео дужност у Србији јер је у поступку додјеле агремана, што може потрајати мјесецима, пишу Независне новине.

У Миркићевој биографији, између осталог, наведено је да је "цијели радни вијек провео у агробизнису", из чега произлази да чланови колективног шефа државе и врх СДС-а, који га је предложио, вјероватно сматрају да агробизнис и дипломатија имају потребну компатибилност.

"Миркић је приватни бизнисмен из Доњег Жабара, са врло скромном биографијом и искуством народног посланика који се два пута јавио за ријеч у четверогодишњем мандату. Неко ће можда рећи да се мора једном почети, али почети се бавити дипломатијом на крају каријере?! То је мало тужно и за државу јако ружно", каже саговорник из сједишта бх. дипломатије, добро упућен у кадровску политику.

Истовремено, држава БиХ, а на приједлог СДС-а, у Уједињене Арапске Емирате (УАЕ) шаље Зорана Миличевића, који ће замијенити угледног дипломату Александра Драгичевића. Миличевић, иначе, нема ни минимум политичког, а камоли дипломатског знања и искуства. Ова одлука је апсурднија тим прије што све државе регије у УАЕ, једног од највећих потенцијалних инвеститора, шаљу најјаче тимове, са каријерним дипломатама на челу.

У Миличевићевој биографији, између осталог, стоји да је тренутно технички директор каменолома Лапишница у Источном Сарајеву, а под "техничким и умјетничким способностима" наводи да, уз остало, посједује међународну возачку дозволу од 1981. године, да користи и познаје рад на рачунару, али исто тако и фоклор народа и народности БиХ и регије.

За добре познаваоце стања у бх. дипломатији, које је готово катастрофално, овај вид кадрирања није ништа ново те је показатељ да дипломатску кадровску политику у БиХ и даље у потпуности контролирају странке.

Златко Диздаревић, дугогодишњи бх. дипломата и новинар, који нам се јавио телефоном из Дамаска, истиче да је ово сасвим логична посљедица "потпуне обесмислености овакве државе".

"Тамо гдје нема унутрашње политике једне државе нема ни спољне, па тако и дипломатија служи свему прије него ономе ради чега постоји у нормалној држави, а што ми више ни близу нисмо", закључује Диздаревић.

Мурат Рамадановић, министар-савјетник у једном од одсјека Министарства вањских послова БиХ, раније шеф Одсјека за економску дипломатију, сматра да су медији и јавност ти који морају да утичу "на филтрирање у кадровској политици у БиХ".

"Људи које постављају за амбасадоре морали би да имају неки дигнитет јер је бити амбасадор велика ствар. Треба свакако утицати на кадровску политику странака", истиче Рамадановић.

Закључује да данас свако зна БиХ по лошим стварима и рату.

"Морамо више порадити на томе да покажемо да имамо и квалитета и памети. Као професор доктор, као човјек са великим искуством, сматрам да је економска дипломатија примарнија од опште. Ја сам, рецимо, имао 26 пословних форума широм свијета, а послије мог одласка није организован више ниједан", закључује Рамадановић.

Борислав Бојић, посланик СДС-а у парламенту БиХ и потпредсједник ове странке, на наше питање о дипломатским референцама нових амбасадора Миркића и Миличевића изразио је увјерење да "Независне" од ових именовања "желе да направе представу".

"Ја мислим да то није за неку представу јер се ради о квалификованим особама и привредницима за сваку врсту респекта", закључио је Бојић.

О новим кадрирањима и постављењима у Србији и УАЕ жељели смо чути и став Игора Црнатка, шефа бх. дипломатије, међутим због службеног одсуства он није одговарао на наше позиве.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.