Вукадиновић: Садашња БиХ ни риба, ни дјевојка, не одговара ни Сарајеву, ни Бањалуци

Београд - Аналитичар Ђорђе Вукадиновић изјавио је Срни да садашња БиХ, настала на кршењима Дејтона и пребацивањима неких надлежности на централне органе, не може да опстане у овом облику и да не задовољава ни Сарајево ни Бањалуку.

“Садашња БиХ није држава какву би волели Бошњаци, нити у довољној мери задовољава амбиције Срба да буду своји на своме”, оцијенио је Вукадиновић, прецизирајући да се садашњи облик БиХ може описати као “ни риба, ни девојка”.

Он сматра да, уочи стогодишњице Првог свјетског рата и предстојећих избора, постоји опасност да се покуша радикалнија промјена Дејтоноског споразума на штету Републике Српске, што би неминовно изазвало турбуленције.

Поводом 18 година Дејтонског споразума, Вукадиновић истиче да су могућа два развоја догађаја - један у коме би се БиХ вратила изворном конфедералном, али још лабавијем облику, са акцентом на ентитетима, или да иде у даљу унитаризацију са двоструком опасношћу сукоба.

“Та двострука опасност је да Република Српска буде принуђена на одвајање и да се БиХ распадне, против чега ће се жестоко борити у Сарајеву и на Западу, или, пак, да се покуша насилно реализовати циљ унитарне БиХ, што би такође сигурно водило у сукобе”, рекао је Вукадиновић, уредник београдског часописа “Нова српска политичка мисао”.

Он оцјењује да ће се овакво стање са БиХ у једном тренутку морати промијенити у једном или другом правцу.

“Како сада стоје ствари, поготово уочи стогодишњице Сарајевског атентата и Првог светског рата, као и будућих избора, плашим се да је у овом тренутку реалнија опасност да се покуша са ревизијом Дејтона на штету Српске, односно да се још више жнакривиж уређење БиХ у правцу које би волели Сарајево, Брисел, Вашингтон и Берлин, него да иде у другом правцу”, сматра Вукадиновић.

Вукадиновић истиче да је, насупрот распрострањеном мишљењу о “привременом рјешењу”, Дејтонски споразум био релативно добар оквир за потенцијалну дуговјечну државну заједницу у смислу неке лабаве конфедерације или уговорне државе, али да то није одговарало амбицијама већине бошњачких кругова у Сарајеву и оних из свијета који их подржавају.

“Парадоксално је да је БиХ била функционалнија и имала веће шансе да опстане на оним, изворним дејтонским темељима на којима је и заснована, него у овом мутираном облику који никога не задовољава”, наведи он.

Вукадиновић сматра да би било логично да 18 година послије Дејтона високи представник напусти БиХ, али да мисли да се то неће још догодити.

Према његовој оцјени, присутан је индикативан парадокс да Сарајево непрестано инсистира да БиХ треба да фунцкионише као такозвана “нормална држава”, а да му, истовремено, не смета да БиХ буде протекторат са високим представницима, који владају као махараџе у некој колонији.

У америчкој бази Рајт Петерсон у Дејтону 21. новембра 1995. године парафиран је Општи оквирни споразум за мир у БиХ и његових 12 анекса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.