Вук Јеремић предсједавајући Генералне скупштине УН

Горан Маунага
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Вук Јеремић предсједавајући Генералне скупштине УН

Њујорк, Сарајево - Шеф српске дипломатије Вук Јеремић изабран је у петак за предсједавајућег Генералне скупштине Уједињених нација.

Гласало је 190 од 193 представника земаља чланица УН, а 185 гласова је било важећих. Јеремић је током тајног гласања добио подршку 99 земаља, а уздржан је био само представник БиХ.

Јеремићев противкандидат био је амбасадор Литваније при УН Далиус Чекулис.

Јеремић ће предсједавати током 67. засједања Генералне скупштине УН, које ће трајати од септембра 2012. до септембра 2013. године, а функцију преузима 18. септембра.

Признање српском народу

Новоизабрани предсједавајући Генералне скупштине УН рекао је послије гласања да свој избор види као одавање признања српском народу и додао да ће радити на очувању међународног мира и безбједности.

- Свој избор за председавајућег Генералне скупштине УН превасходно видим као одавање признања српском народу, којем сам имао част да више од пет година служим као министар спољних послова. Заклињем се да ћу функцију председавајућег обављати најбоље што могу, поштујући Повељу УН. Поверени ауторитет ћу користити искрено и уравнотежено, поштујући, пре свега, једнака права и достојанство сваке државе чланице - рекао је Јеремић.

Рекао је да је Србија мала и земља у развоју, која не припада ниједном војном нити политичком савезу и да је утолико већа част добити повјерење толиког броја држава за предсједавање главном репрезентативном политичком органу УН.

Јеремић је нагласио да је Србија под руководством бившег предсједника Бориса Тадића својим сусједима пружила руку пријатељства и помирења и да је искорачила и ка свим другим чланицама међународне заједнице, укључујући и оне са којима је имала горка неслагања.

- Србија је демократска држава, која осим залагања за очување сопственог суверенитета и територијалног интегритета и остварења добробити за своје грађане, нема друге амбиције осим да допринесе општим интересима човечанства - истакао је Јеремић.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик честитао је Јеремићу на избору и пожелио му пуно успјеха у обављању одговорне дужности.

- Избор за предсједавајућег Генералне скупштине УН, једног од најзначајнијих тијела те међународне организације, представља велико признање за Вас лично и за Србију. Повјерење које Вам је указано потврда је да су Ваш ангажман и дјеловање, прије свега као министра иностраних послова Србије, препознати као успјешни и кредибилни на ширем међународном дипломатском плану - наведено је у Додиковој честитки.

Додик је изразио увјерење да ће Јеремић професионално и одговорно обављати повјерену дужност и тако допринијети главним циљевима УН - јачању мира и безбједности у свијету, бољем разумијевању међу државама и народима, поштивању људских права и општем напретку.

БиХ квари односе са Србијом

Прије гласања из Предсједништва БиХ је саопштено да је, због различитих ставова о приједлогу кандидата, представнику БиХ при УН наложено да буде уздржан. Јеремићеву кандидатуру подржавао је члан Предсједништва БиХ из РС Небојша Радмановић, али су против били бошњачки и хрватски чланови Бакир Изетбеговић и Жељко Комшић.

- Изетбеговић и Комшић су били против без јасног става и образложења - казао је Радмановић.

Он је истакао да је БиХ морала да гласа за Јеремића из више разлога.

- Приоритети наше спољне политике су изградња добросусједских односа, а сада их кваримо. Осим тога смијешно је и чудно да БиХ у УН буде неутрална када 95 одсто земаља гласа за или против два кандидата - рекао је Радмановић.

Он је нагласио да се ситуација беспотребно искомпликовала јер “нисмо у стању да размишљамо државнички”.

- Политичари у регији одлучују по томе да ли им се неко свиђа или не или је неко рекао неку погрешну реченицу - истакао је Радмановић.

Коментаришући то што Изетбеговић и Комшић нису подржали Јеремића, Додик је рекао да је то неприхватљива и лоша порука господе која на овај начин испољавају своје анимозитете.

- У ранијим ситуацијама када су предлагани неки други људи из региона ми смо их подржавали. Изетбеговић и Комшић имају своје политичке разлоге. Сматрам да је требало да имамо јединствен став, јер би то била добра порука за укупну стабилизацију прилика. Доћи ће и нека друга именовања на ред - казао је Додик.

Предсједавајући у раду одговара Генералној скупштини УН, а његова овлашћења су да отвара и затвара пленарна засједања, усмјерава дискусију, води рачуна о поштовању процедуре и саопштава одлуке. Он такође има право да ограничи вријеме дискусије, затвара листе говорника или да одгоди дебату, а улога му је и да олакшава рад Генералне скупштине кроз билатералне консултације са делегацијама да би се превазишле разлике у мишљењима, да предлаже рјешења и да ради на постизању консензуса у вези са отвореним питањима.

Предсједавајући не гласа о одлукама Генералне скупштине УН, али одређује представника из делегације своје земље који ће то учинити у његово име.

У складу с неписаним правилом ротације по регионалном принципу, сваке године кандидата предлаже једна од пет група земаља. Ове године на реду је била група источноевропских земаља коју чине 23 државе, укључујући и све бивше југословенске републике, али међу њима није постојао јединствен став о томе да буде предложен један кандидат. Јеремића нису подржали Хрватска и Aлбанија, док је за њега гласао представник Црне Горе.

Претходници

Вук Јеремић је трећи предсједавајући Генералне скупштине УН са простора бивше Југославије. Прије њега на тој функцији били су југословенски дипломата Лазар Мојсов 1977. и македонски дипломата Срђан Керим 2007. године.

Поред предсједника, Генерална скупштина УН бира и 21 потпредсједника, такође по регионалном принципу.

Биографија

Јеремић је рођен 1975. године у Београду, а на дужност министра иностраних послова Србије ступио је 15. маја 2007. године. Дипломирао је теоријску физику на Универзитету Кембриџ у Великој Британији. Послије магистарских студија из области државне администрације на Универзитету Харвард и демократских промјена у Србији октобра 2000. године, постављен је за савјетника министра телекомуникација СР Југославије. Од јула 2004. до маја 2007. године био је савјетник за међународне односе и шеф спољнополитичког тима предсједника Србије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.