Врховни суд поништио концесију за лежиште Букова коса

БАЊАЛУКА - Врховни суд Републике Српске донио је пресуду којом је поништио рјешење Владе Републике Српске о додјели концесије за истраживање угља на лежишту "Букова коса" код Приједора, чиме је направљен значајан преседан за заштиту животне средине и људских права.

Пресуда је донесена у поступку ванредног преиспитивања одлука нижестепеног суда, којима су тужбе Центра за животну средину и мјештана Букове косе, поднесене 2023. године, првобитно биле одбијене као неосноване.

Центар за животну средину и мјештани тужили су Владу због изостанка легитимне јавне политике и адекватног укључивања заинтересоване јавности. Спорно је било и што Документ о политици додјеле концесија у Републици Српској није ажуриран од 2006. године, те Влада није имала адекватно правно упориште за додјелу концесије. Иако су овакви правни пропусти јавно указивани, то није зауставило реализацију истраживања и отварање рудника.

Врховни суд је сада, три године касније, одлучио у корист тужилаца, потврђујући да јавност има легитиман правни интерес да оспори одлуке Владе које нису у складу са прописима и које носе ризик по право грађана на здраву животну средину.

Реџиб Скоморац, виши правни савјетник у Центру за животну средину, поводом ове одлуке је изјавио:

"Ово представља вриједан преседан за владавину права, поштовање људских права и интерес заштите животне средине. Суд успоставља битну везу између незаконите додјеле концесије и повреде процесних и материјалних права јавности. Злоупотреба аутономије економског одлучивања извршне власти, када је оно нераздвојиво од питања заштите животне средине, више није могуће. Надамо се да ова одлука у законске оквире врати поступања надлежних органа, али и друге пројекте које смо оспорили, гдје поступци још трају".

Адвокат Драгана Станковић, која је заступала тужиоце у овом поступку, истакла је важност правних ставова суда:

"Задовољна сам овом важном пресудом Врховног суда. Прихваћени су наводи да мјештани, и Центар, имају право да оспоравају одлуку Владе да њихова животна средина уопште буде предметом концесије која може да је угрози, јер је то питање које задире у њихова права. Врховни суд је јасно својим ставом потврдио и да непоштивање законских процесних јемстава транспарентности и заштите животне средине осујећује законски циљ да концесија буде додијељена најбоље квалификованом понуђачу. Напомињем да је једно од тих јемстава и начело недискриминације, па смо током поступка указивали и на проблематичност услова постављених у самом јавном позиву за додјелу концесије, за које сматрамо да су дискриминаторни и да не могу обезбиједити избор најбољег понуђача. Врховни суд је упозорио и да је ова концесија додијељена без навођења разлога из којих би се могло закључити који су законски критеријуми за додјелу испуњени, те да су тиме и тужиоци спријечени да ваљано оспоравају такву одлуку".

Док се правна битка водила, мјештани на терену трпе посљедице извођења геолошких истраживања и експлоатације, укључујући загађење ваздуха и вода, узурпацију приватне имовине и угрожену безбједност. Мирослав Стакић, активиста и мјештанин Букове косе, поручио је да се борба наставља.

"Овом пресудом је коначно огољен сав бесмисао и безакоње којем смо изложени већ три године. Отварањем овог рудника мјештани су остали без воде и без могућности да удишу здрав ваздух због константног самозапаљења угља. Локални пут више није безбједан, а приватна имовина нам се буквално отима пред очима. Од самог почетка смо потпуно искључени из процеса одлучивања по питању Букове косе, нисмо имали ни јавне расправе, нити право да кажемо иједну ријеч о судбини наших огњишта. На дјелу видимо незапамћену девастацију и злоупотребу моћи, која никако не би смјела да се дешава у 21. вијеку. Ова пресуда је доказ да смо правно били у праву, али наша борба на терену се наставља све док се ова отимачина потпуно не заустави", рекао је.

Овај случај добио је и међународну пажњу. Извјештај Специјалне извјеститељице УН-а Марy Лаwлор из 2026. године препоручио је ревизију дозвола за овај рудник, а у децембру 2025. године случај је изнесен и пред Комитет УН-а за усклађеност са Аархуском конвенцијом. Иако је еколошка дозвола за овај рудник до сада поништена два пута, експлоатација се наставља, а мјештани након одлуке Врховног суда сада очекују хитно ревидирање законитости рада рудника и заштиту основних људских права.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.