Власти знале за злодјела одреда »Ел Муџахид«

Сарајево - Одред "Ел Муџахид" систематски и плански је радио на радикалној и насилној исламизацији становништва у БиХ, као и на застрашивању Срба и Хрвата током и непосредно након рата у БиХ.

Ово се недвосмислено види из документације коју је Мирсад Кебо, потпредсједник ФБиХ, предао Тужилаштву БиХ, а у којој се налазе и строго повјерљиве депеше Службе државне безбједности (СДБ) у Зеници.

У једној од депеша из оперативне акције "Врандук" видљиво је да су службе безбједности БиХ знале за сва злодјела одреда "Ел муџахид" као што су убиство и киднаповање британских држављана.

ФАКС: Такође, тадашње власти БиХ пратиле су факс јединице "Ел Муџахид", који је углавном користио Абу Меали, замјеник команданта, а из којег је видљиво да су у обавјештајне послове били укључени и неки фратри, преко којих је ишла комуникација муџахедина и припадника ХВО-а.

"Непознати униформисани извршиоци са брадом и тамном пути под пријетњом оружја ушли су у возило заједно са британским држављанима, пребацивши их на задње сједиште, те су се упутили ван града у правцу Какња. У насељу Перин Хан зауставили су возило, а убрзо се на том мјесту појавило возило марке голф из којег је изашло једно лице тамне пути и са брадом и наредило да британски држављани буду побијени. Том приликом на лицу мјеста убијен је Пол Годал, а Сајмон Кинг и Дејвид Курт задобили су тешке тјелесне повреде, спасивши се на тај начин што су препливали ријеку Босну", стоји у једној од строго повјерљивих депеша Центра службе безбједности из Зенице, у којој се додаје и то да је након опширне истраге утврђено да су дјела починили Абдулхади Алгахтани из Саудијске Арабије, Абу Енес Абдулах из Палестине и Адил Салех.

Након овог против њих је подигнута оптужница, али само педесетак дана након убиства припадници одреда "Ел Муџахид" од полиције су отели Алгахтанија.

ОТИМАЧИНА: Из депеша се, такође, види како су припадници овог одреда отимали људе, новац и возила од припадника УН-а, а занимљиво је да су полиција и огранак Државне безбједности у Зеници знали за сва ова злодјела.

Повјерљива документа која су прослијеђена Тужилаштву БиХ, а која су у посједу "Независних", настала су у вријеме док је Шефик Џаферовић, предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, био начелник Службе безбједности Зенице.

С припадницима одреда "Ел Муџахид" проблема је имала и цивилна полиција, а из депеша је видљиво да нису поштовали никога јер су наоружани нападали саобраћајне полицајце који би их заустављали у саобраћају због прекршаја, вожње по тротоару или без регистарских таблица.

Из документације се недвосмислено види да су припадници одреда плански радили на, рецимо, рушењу споменика и крстова са српских и католичких гробаља и застрашивању немуслиманског становништва које су тјерали из њихових кућа, долазили им на врата, пријетили убиствима, итд.

Неколико депеша говори о рушењу споменика, бацању крстова, итд, након чега су поред гробља знали сјести и пећи јагње.

ХУМАНИТАРЦИ: Такође, видљиво је и то да су "хуманитарне" организације дубоко биле умијешане у пребацивање муџахедина у БиХ из Италије, Хрватске, Њемачке и Велике Британије. Једна од тих организација "Препород исламске мисли - Кувајт" агресивно је радила на радикалној исламизацији штампајући књиге и градећи вјерске објекте у којима се молило по њиховим правилима.

"Поменута организација је у периоду фебруар - март 1995. године без знања наших органа власти покренула акцију скупљања дјеце средњошколског узраста за школовање у Кувајту, а ради се о 50 до 55 дјеце која су добила пасоше у СЈБ Зеница", наводи се у једној од депеша из 1995. године, у којој се додаје и то да су неријетки случајеви да су се кроз подјелу хуманитарне помоћи користили уцјеном да се исти облаче и понашају у складу с обичајима земаља из којих потичу.

ЗАБРАНЕ: Такође, борили су се против свега "модерног". Младићима и дјевојкама нису дозвољавали да слушају музику, да се друже и окупљају, посебно женама, а било је, чак, случајева малтретирања уколико би женску особу видјели у загрљају неког мушкарца. Супротстављајући се томе, саботирали су сваки покушај дружења па су тако намјерно рушили бандере, а чак су експлозијама тјерали масу, као што је то био случај у селу Старина у Зеници, гдје су маја 1995. године у Омладински дом убацили експлозив од којег је пет лица повријеђено.

Годину раније у ваздух су дигли три угоститељска објекта у Жепчу.

Што се тиче куповине оружја, огроман новац се вртио по БиХ, а из депеша је видљиво да су у понуди били чак и хеликоптери који су преко веза у Хрватској и Словенији нуђени за 250.000 ДЕМ. Противтенковске гранате куповане су за 10, а продаване за 20 ДЕМ, а цвјетала је и трговина нитроглицеринских старт каписли, пушака, снајпера... Највише оружја куповано је од ХВО-а, или лично од људи који су их набављали као ратни плијен.

"У криминалним радњама у вези с илегалном трговином наоружањем и муницијом на основу досадашњих сазнања најчешће су помињани Абу Ајмен, Абу Меали, Абу Хасан из Травника, Абу Хишам из Сарајева, извјесни Абу Хаџер, Абу Муаз и Абу Џихад", наводи се у једној од депеша.

Из службене забиљешке из половине 1994. године видљиво је да су поједини Египћани плаћали по 10.000 долара припадницима ХВО-а да пропусте неки хуманитарни конвој за јединицу "Ел Муџахид".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.