Власт »крпе« СБиХ, ХДЗ 1990 и А-СДА?!

Сарајево - Хоће ли ХДЗ 1990, Странка за БиХ и А-СДА бити трилинг номинално мањих партија, које ће у федералном парламенту донијети недостајућих девет мандата потребних за нову већину, једно је од горућих политичких питања, од којег умногоме зависи и наставак европског пута цијеле државе.

Наиме, након што је и коначно постало јасно да је ДФ Жељка Комшића изашао из власти у ФБиХ, односно да СББ и Фахрудин Радончић ни по коју цијену не желе коалирати с "Бакиром Изетбеговићем и радикалним дијелом СДА", Федерација је на прагу политичког хаоса, пишу Независне новине.

Парламентарна већина више не постоји, Влада ФБиХ функционира у мањинском формату те, узрочно-посљедично, апсолутно нико у овом тренутку не може гарантирати како ће се странке понашати у Парламенту ФБиХ, односно да ли би у овој констелацији односа иједан закон, чак и они реформски, имао довољну подршку.

Стога су, како ствари стоје, могућа три сценарија. Онај извјеснији, да СДА и ХДЗ на крају ипак позову ове три партије у власт (а могуће и Лабуристичку странку, коју предводи кћерка Фикрета Абдића), и онај мање извјестан, да ДФ, уз помоћ СББ-а, СДП-а, ХДЗ 1990, БПС-а и могуће још неких партија, из власти истјера СДА и ХДЗ.

Негдје у средини варира могућност, за политичке прилике најбезболнија, да се Радончић ипак предомисли и на крају пружи руку помирења Изетбеговићу.

На све ово Амер Јерлагић, предсједник Странке за БиХ (три посланика у Парламенту), некада изнимно снажне партије, која посљедњих година тавори на маргинама опозиције, могућност уласка у власт оставља отвореном.

"Било је неких телефонских контаката и најава, али још се нисмо срели и разговарали, вјерујем да ће састанак бити наредних дана. Одговорићемо на сваки позив у настојању да грађани престану бити таоци људи који се не могу баш ни о чему договорити", наглашава Јерлагић.

И Мартин Рагуж, лидер "деведесетке", која у Парламенту партиципира са четири посланика, ову могућност не искључује, али уз јасне предуслове.

"Кључна позиција ХДЗ 1990 је да парламентарне већине треба да се формирају на програмским основама и европским реформским политикама, а не на концепту подјеле позиција, што смо имали досад. Ово је заиста алармантно стање и питање је да ли ће се створити услови да се редефинира европски приступ на темељима здраве већине", каже Рагуж.

Истиче да ХДЗ 1990 нема потребу за журбом "док се не види хоће ли се отворити врата за здравију политику".

О питању могућег уласка у власт, уколико буду позвани, у А-СДА (два посланика) још не могу конкретно говорити.

"Истина, тешко је стање, није добро то што се заустављају европски процеси након потписивања заједничке изјаве, и А-СДА ће у том смислу бити конструктивна", каже Јасмин Емрић, члан Предсјендиштва А-СДА и државни посланик.

"Спремни смо да судјелујемо у разговорима, то је наша обавеза како би се створио бољи амбијент јер је све стало у ФБиХ, ништа не ради", закључује Емрић.

И ту се, изузимајући још Лабуристичку партију, завршава круг оних којима би се могла "покрпати" парламентарна већина.

Заим Бацковић, генерални секретар БПС-а Сефера Халиловића (четири посланика у Парламенту), подсјетио је да они имају чврст договор с ДФ-ом о коалирању на свим разинама, док је Пеђа Којовић, предсједник Наше странке (један посланик), такођер експлицитан.

"Мислим да би било какав позив СДА и ХДЗ-а према нама био губљење времена", кратко је поручио Којовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.