Власт израђује социјалне карте да смањи број лажних корисника

Бањалука - Власти у БиХ би у 2018. години требало да започну с израдом социјалних карата, којима би се реформисао систем социјалне заштите на начин да помоћ добијају они којима је она заиста потребна, сазнају "Независне".

Према посљедњим доступним подацима Свјетске банке, БиХ је издвајањем за социјалне категорије у висини од четири одсто БДП-а друга земља у Европи, али истовремено тек 12 одсто тих давања иде најсиромашнијој петини становништва, што је у том сегменту чини првом земљом у Европи.

Свјетска банка, такође, упозорава да 27 одсто борачких накнада иде људима који припадају најбогатијој петини становништва у БиХ, док на најсиромашнију петину отпада само 15 одсто.

Жарко Папић, директор Иницијативе за бољу и хуманију инклузију и један од наших највећих експерата за област социјалне заштите, каже да је Свјетска банка уз консултације са домаћим властима радила на изради индиректног имовинског цензуса којим би се на праведнији начин покушало доћи до система подјеле материјалне помоћи угроженим категоријама.

Он, међутим, упозорава да податак о четири одсто БДП-а издвајања за социјалне категорије није тачан, јер је у њега укључен и дио издвајања за категорије проистекле из рата.

Према његовим подацима, тек 1,5 одсто БДП-а отпада на издвајања за класичне социјалне категорије.

"Када тих 1,5 одсто упоредите са суседним земљама попут Србије или Македоније, онда бисте увидели да смо ми, у ствари, испод просека, јер оне немају ту врсту обавеза које мора исплаћивати БиХ, тако да није у реду да се пореде жабе и јабуке", каже Папић.

Он критикује Свјетску банку (СБ) и Међународни монетарни фонд (ММФ) за недовољну осјетљивост за социјалне категорије, што се, како истиче, види и у Реформској агенди.

"Ту се најбоље показује социјална неосетљивост јер имате Закон о раду и реформе Фонда пензијско-инвалидског осигурања иако то уопште не спада у социјалну област. А у Агенди се та категорија спомиње само на једном месту, где се каже да реформе треба подузети у консултацији са СБ-ом и ММФ-ом, а њихов одговор је да нема повећања за социјална издвајања. А кад се ради о реформи администрације, смањења трошкова уопште нема", каже Папић.

Он додаје да се социјалне карте морају увести и да захваљујући информационим технологијама данас то није превише тежак задатак. С једне стране, како каже, треба утврдити стварна примања и на тај начин давати социјалну помоћ.

"Сад имате апсурдну ситуацију да неко зато што је формално незапослен и има троје деце добија социјалну помоћ, а у гаражи има паркиран 'Мерцедесов' теренац и на себи килу злата. Такви системи су и неправедни и неодрживи", каже он.

С друге стране, сматра да у БиХ не треба укидати давања проистекла из рата, попут давања за борце или особе с инвалидитетом, али да их треба одвојити од социјалног дијела.

"Све што су борачке накнаде треба делом или потпуно финансирати из посебног ванбуџетског фонда. Имамо искуство бивше Југославије кад су борци добијали накнаду јер су били у партизанима и такав модел се може и овде применити", наводи он.

Љубо Лепир, професор на Факултету политичких наука и експерт за питања социјалне заштите, упозорава да је основни предуслов за социјалне карте да ентитетске владе административно дефинишу праг социјалне сигурности, како би се знало које су породице у стању социјалне потребе.

"То је полазна основа без које било каква прича о социјалним картама губи смисао. Прво треба да видимо шта власти желе, па онда можемо видјети које услове је потребно испунити и какве су могућности да се те политике спроведу, односно да добију свој пуни смисао - да се помогне онима који су у стању социјалне потребе", истиче Лепир.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.