Владислав Јовановић, бивши министар иностраних послова СРЈ: Опасно призивање духова у Дејтонски споразум

Дејтонски споразум мора да остане темељ за БиХ, јер без тога се враћамо на претходно стање, а знамо шта то значи. Сва поигравања са његовом променом, притисци и испитивање терена су опасни. Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" некадашњи министар иностраних послова СР Југославије Владислав Јовановић.

* ГЛАС: Како видите БиХ након скоро двије деценије од потписивања Дејтонског споразума?

ЈОВАНОВИЋ: БиХ је мање-више на почетку, јер је за њу направљен оквир за који није постојало уверење да ће бити сталан. Из једног правца је стално дошаптавано да је он само привремен и да ће бити замењен неким другим оквиром који ће више одговарати, пре свега, већинском народу. Та неизговорена претња лебди у ваздуху све време и заплашује друга два конститутивна народа, првенствено српски, чији би идентитет лако био лишен државних атрибута. Помало је рак-рана БиХ што није успостављено пуно поверење, а неће ни моћи бити успостављено све док већински елемент не пружа апсолутна уверавања да нема додатних амбиција у односу на остала два. Можемо чути и да се хрватски народ не осећа најбоље у ФБиХ, јер мање добија, а више даје, тако да то није само бојазан Српске него су проблем и односи у ФБиХ.

* ГЛАС: Како гледате на залагања за измјену Дејтонског споразума која, прије свега, долазе изван граница БиХ?

ЈОВАНОВИЋ: То што те иницијативе долазе споља не значи да нису дошаптане из БиХ. Постоји прећутна координација која треба да импресионира Српску и наведе је на даље уступке и то је опасност. Дејтонски споразум је међународни мировни уговор, који се не сме дирати, ни бити мењан без сагласности свих земаља које су његови гаранти, а на сцени су стални покушаји да полако буде еродиран и из ентитета извучена овлашћења и да они више-мање буду сведени на провинције.

* ГЛАС: На конференцији у Бањалуци поводом обиљежавања 20 година од потписивања Дејтона нагласили сте да сте забринути за БиХ. Због чега?

ЈОВАНОВИЋ: Забринут сам због неповерења међу народима, јер онај већински није престао да застрашује друга два, а и након потписивања Дејтона почео је акцију да споразум буде промењен. Очигледно да није био задовољан, јер је хегемонија њихова политика. У Исламској декларацији, које се бошњачка политичка елита, нажалост, не одриче, је наведено неколико џихадистичких реченица попут оне да не може бити мира између муслимана и неверника. То је страшна изјава. Већински народ мора пружити више доказа да жели да живи заједно са осталима у равноправној заједници.

* ГЛАС: Да ли је могуће доћи до тог нивоа повјерења између народа и повјерења у Дејтонски споразум као оквир за БиХ?

ЈОВАНОВИЋ: Дејтон мора остати основа, јер без тога се враћамо на претходно стање, а знамо шта то значи. Сва поигравања са његовом променом, притисци и испитивање терена су опасни, а велику одговорност носи и међународна заједница која се поприлично осионо, па чак и неодговорно односи према БиХ, која није заслужила да се толико сматра недовољно умном да сама собом управља. То смета људима у БиХ да седну и разговарају о ономе што им смета и да покушају да дођу до хармонизације тих односа и интереса.

* ГЛАС: Како коментаришете упозорења званичника РС да је посљедњих година све више у употреби дух, а не слово Дејтонског споразума?

ЈОВАНОВИЋ: Обавезујуће је слово, а не дух. Дух може да дође из боце, да буде дозван, ђаволски. Немојмо говорити о тим спиритуалистичким стварима. То су заобилазни покушаји и начини да се доведе зло у кућу. Не треба водити никакав разговор о духу, ипак, живимо у реалистичном свету. Нема више духова. Слово је прецизно и обавезујуће. Међународни мировни уговори су зато прецизно и таксативно обрађени да не би било места за духове. Чим уђе дух готово је.

* ГЛАС: Српска је с циљем заштите рјешења из Дејтона кренула и у причу о референдуму о законима које су наметнули високи представници. Да ли РС има право на референдум?

ЈОВАНОВИЋ: Мислим да је то непотребно питање зато што то није референдум за издвајање РС, нити за угрожавање јединствености БиХ, већ изјашњавање народа о неефикасном раду заједничких институција, односно Суда и Тужилаштва БиХ. То је нешто што је у швајцарским кантонима скоро свакодневна појава. Зашто се народ не би изјашњавао, зашто бежимо од тога? Која је то претња? Не видим никакву. РС такође уступа простор договору да би био побољшан рад тих институција и онда нема потребе за референдумом. Те институције су, види се, усмерене на једну страну у процесуирању одговорних за ратне злочине. РС има основно право да постави то питање и изненађује да међународна заједница, тачније њен западни дио, о том питању даје за право бошњачкој већини. Да је то референдум за сецесију РС, то би још и размео, али ово не разуме.

Исте мане и врлине

* ГЛАС: Која је Ваша порука БиХ и њеним представницима?

ЈОВАНОВИЋ: Не смеју да забораве да су поред свих невоља које су имали, укључујући и рат, три народа истог рода, мана и врлина и да не смију дозволити себи да поново упадну у јаму свога ега и да могу замислити да могу вредети више него они други, а нарочито да не окрећу уши страним гласовима и саветима, јер странци никада нису донели добро ниједној кући. Треба сами да покрену ствари и да дијалогом о отвореним питањима дођу до решења.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.