Владика Стефан на парастосу жртвама „Олује“: И ја сам био избеглица

БЕОГРАД- Епископ ремезијански Стефан служио је данас у Београду у Цркви светог Марка, у име патријарха српског Порфирија, парастос поводом страдања Срба из Хрватске у војно-полициској операцији Олуја.

- Данас и јуче заједно са патријиархом и званичницима Србије и Републике Српске били смо на великој молитви која би била неутешна да нема небеског покровитеља - поручио је владика Стефан и подсетио да је и сам био избјеглица и да је у рату изгубио ближње.

Владика је подсјетио да је српски народ страдао у свим ратовима и да је губио ближње.

- Све је то наша судбина и васкрсење - рекао је он.

Како је нагласио, једино добро што можемо да учинимо за све страдале и прогнане у ратовима је да их помињемо и тако не дозоволимо да се заборави њихова жртва.

-Важно је да се боримо и за мир, и да јачамо јединство што ће показати да жртве нашег народа нису узалудне -  рекао је он.

У цркви Светог Марка у Београду служен је парастос за српске жртве у "Олуји", у организацији Удружења породица несталих и погинулих "Суза".

Након парастоса чланови Удружења несталих и погинуллих "Суза", заједно са предсједником Савеза Срба из региона Миодрагом Линтом, положили су вијенце и цвијеће на споменик српским жртвама страдалим у ратовима на тлу бивше СФРЈ, који је постављен у Ташмајданском парку, у близини Цркве светог Марка, у којој се годинама служи помен страдалим Србима.

Предсједница Удружења "Суза" Драгана Ђукић је рекла за Срну да су сјећања на ова страдања крајишких Срба свјежа и тешка, али да српски народ то мора да памти.

-Данас смо се окупили на 28. годишњицу да се сјетимо жртава страдалих Крајишника из „Олује" - навела је она.

Док се данас слави у Хрватској, породице страдалих Срба, каже она, она сматра да нема мјеста слављу, ако је више од 60 одсто цивилних жртава.

-Сматрамо да данас нема мјеста слављу. Прошло је готово три деценије - рекла је Ђукићева, која је присуствовала парастосу.

Она је додала да је тужно што нема саосјећања, што једни друге не чују и што и након три деценије постоје и даље различити наративи.

-Било би добро да чујемо једни друге, да саосјећамо и да учинимо све да породице несталих добију посмртне остатке и да се просто та прича заврши - рекла је Ђукићева.

Предсједник Удружења Кордунаша, потомака и пријатеља Кордуна Петар Шаула је рекао да се нису промијениле емоције ни након 28 година од страдања у "Олуји" и да нису нестале те слике тешких догађања, прогона, одласка и напуштања свог завичаја.

- Оне још увијек живе у свима нама који смо били у колони и који су и прије тога штитили и бранили свој завичај и свој кућни праг. Ми Кордунаши смо задњи напустили Кордун, јер смо остали на првим борбеним линијама и тако остали у окружењу, па смо са неким постигнутим споразумом између српске и хрватске стране успјели да напустимо то подручје - навео је он.

Шаула је истакао да је било ружних сцена, погибија, разбијања аута, смрти које су биле у колони, па су те особе остављане покрај пута, бомбардовање колоне...

-Све је то страшно шта је задесило српски народ из Републике Српске Крајине - рекао је Шаула, који је навео да Срби избјегли из "Олује" очекују и прижељкују да сви они који су заслужни за ту трагедију да их стигне рука правде, да буду изведени пред лице правде и одговарају за све злочине којису почиилипрема српском народу.

Предсједник завичајног удружења "Банијаца" Мирослав Ковјанић нагласио је да је прошло 28 година туге и да су све остале године које ће долазити све тужније и тужније.

-Ви никада не можете заборавити одакле сте и гдје сте прве кораке направили и када сте дошли овао и оставили вашу дједовину. Било би боље да смо остали на своме - рекао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.