Влада Српске утврдила Приједлог буџета за 2021: У каси 3,79 милијарди КМ

БАЊАЛУКА - Влада Републике Српске утврдила је на данашњој посебној сједници Приједлог буџета за 2021. годину по хитном поступку, рекла је министарка финансија рс Зора Видовић.

Буџет ће према том приједлогу изностити 3,795 милијарди КМ, што је за 159 милиона КМ више него што је други ребаланс буџета за ову годину.

- Буџет је већи због предвиђеног кредитног задужења наредне године и повећања пензије, за шта ће требати око 40 милиона КМ више - рекла је Видовићева.

Говорећи о уштедама, Видовићева је рекла да ће оне у 2021. години бити 183 милиона КМ док су пројектовани приходи већи за 43 милиона КМ у односу на буџет из 2020. годину и износиће 2,848 милијарди КМ.

- Највећи раст расхода је исплата дугова који су већи за 190 милиона КМ и пензија за  око 40 милиона КМ - рекла је Видовићева.

Она је истакла да ће наредна година бити у знаку реформи, прије свега, здравства, школства и Завода за запошљавање.

Видовићева је навела да је Влада данас разматрала сет закона и одлука у вези са економском политиком за 2021. годину која ће бити у знаку санирања негативних посљедица пандемије.

- Ако посматрамо буџет за 2021. годину у односу на буџет за ову годину који смо направили прије пандемије вируса корона, наше уштеде су 183,5 милиона КМ - рекла је Видовићева.

Она је навела да су трошкови повећани за 286,8 милиона КМ, на шта је највише утицало повећање на платама 0,3 одсто, односно минули рад, 8,8 милиона КМ, затим пензије које су веће за 39,5 милиона КМ, исплата дуга која је већа за 189,5 милиона КМ, грантови привреди и здравству који су већи за 14 милиона КМ...

Видовићева наводи да ће у 2021. години Република Српска враћати 567 милиона КМ главнице кредита, плус око 120 милиона КМ камата.

- За нове технологије у привреди имамо субвенције од пет милиона КМ, за новозапослене раднике пет милиона КМ. Стари програм за повећање плата се наставља и у наредној години, односно поврат пореза и доприноса за повећање плата биће издвојено пет милиона КМ - рекла је она.

Видовићева наводи да издвајања за пољопривреду износе 75 милиона КМ, за запошљавање демобилисаних бораца и дјеце погинулих бораца субвенција ће бити три милиона КМ.

- Ако томе додамо грантове "Поштама" од милион КМ, "Жељезницама" од 20 милиона и "Аеродрому" два милиона, то је 116 милиона из буџета који се издваја за привреду, мимо Компензационог фонда који ће износити 90 милиона КМ и који ће служити за потребе трошкова у здравству, али и селективно гранама које буду највише угрожене пандемијом вируса корона - нагласила је Видовићева.

Она је рекла да ће јавни дуг Српске у 2021. години износити 46,2 одсто БДП-а, а горња граница је 55 одсто.

Укупан дуг Српске, каже она, на крају 2021. године ће износити 56,5 одсто, а горња граница задужења је 66 одсто.

Видовићева је навела да је пројектовани пад БДП-а у овој години 3,5 одсто, али да је предвиђено да ће раст БДП-а у 2021. години бити 2,6 одсто, у 2022. и 2023. години 3,2 одсто.

Она је навела да ће у 2021. години бити настављене реформе у области тржишта енергетике и транспорта, као и да ће бити настављено побољшање конкурентности пољопривреде, водопривреде и шумарства и прерађивачке индустрије, а посебно и услуга.

- Врло значајна је и реформа здравственог сектора, реформа Завода за запошљавање, а прије свега реформа у школству, односно прилагођавање кадрова из школе који имају посао у привреди. То значи да ће средње школе бити везане за потребе привредних активности са намјером да се они који заврше средњу школу и запосле - нагласила је Видовићева.

Утврђен приједлог допуна Закона о задуживању

Влада Републике Српске утврдила је данас по хитном поступку Приједлог закона о допунама Закона о задуживању, дугу и гаранцијама, с циљем једноставнијег финансирања, финансијског растерећења, те побољшања ликвидности и солвентности јавних предузећа.

- Циљ је развој домаћег финансијског тржишта кориштењем различитих инструмената, са нагласком на инструменте дуже рочности. Допуна закона је у складу са опредјељењем Владе да помогне привреди у превазилажењу потешкоћа са којим се суочила због негативних посљедица узрокованих вирусом корона - саопштено је из Бироа Владе Републике Српске за односе са јавношћу.

Допунама се у закону додају нови ставови којима се стварају могућност издавања гаранција Републике Српске за обавезе настале задужењем емисијом дугорочних дужничких хартија од вриједности јавних предузећа за пројекте од посебног значаја за Српску.

На сједници је утврђен Приједлог Закона о измјени и допунама Закона о играма на срећу, с циљем усклађивања са одлуком Уставног суда Републике Српске.

Утврђен је приједлог одлуке о краткорочном задуживању Републике Српске емисијом трезорских записа за 2021. годину, којом је дефинисано да максималан износ стања краткорочног дуга не може бити већи од осам одсто редовних прихода остварених у претходној фискалној години, што према усвојеном другом ребалансу буџета Републике Српске за ову годину износи 224,2 милиона КМ.

Министри су утврдили приједлог одлуке о износу гаранција које може издати Република Српска у 2021. години.

Износ предложен овом одлуком представља оквир до којег је могуће издати гаранције Републике Српске у фискалној 2021. години, те дефинише да укупна изложеност по издатим гаранцијама Српске не може прећи законом дефинисано ограничење од 15 одсто бруто домаћег производа.

Влада Републике Српске утврдила је и Приједлог програма економских реформи Републике Српске за период 2021-2023. године, Приједлог буџета Републике Српске за 2021. годину, по хитном поступку и Приједлог Закона о извршењу буџета Републике Српске за 2021. годину.

Утврђен приједлог програма економских реформи

Влада Републике Српске утврдила је данас Приједлог програма економских реформи за период 2021-2023. године, који дефинише 20 реформских мјера у осам структурних области и којим је планирано јачање подршке прерађивачкој индустрији, опоравку предузетништва и активностима у области туризма ради превазилажења негативних утицаја пандемије вируса корона на привреду.

Међу главним циљевима политика у наредном програмском периоду остаје спровођење реформе здравственог система и социјалне заштите, као и активности у области повећања ефикасности тржишта рада и унапређења усклађености образовања са тржиштем рада.

У области пољопривреде и услуга, у наредном трогодишњем периоду наставиће се са спровођењем активности на унапређењу конкурентности пољопривреде, шумарства и водопривреде, саопштено је из Министарства финансија Републике Српске.

Влада Републике Српске ће наставити са спровођењем реформи у области тржишта енергије и транспорта, укључујући реструктурисање "Жељезница Републике Српске".

У саопштењу се додаје да ће се наставити са успостављањем ефикаснијег система управљања научноистраживачким и иновационим потенцијалом у Српској.

Посебна пажња биће посвећена наставку реформе Инспектората Републике Српске и инспекција свих нивоа власти Српској и смањење учешћа издатака за текућу потрошњу у јавној управи.

Поред тога, системски ће се радити на јачању повјерења пословних субјеката и грађана кроз активности на расту интегритета пореских и контролних органа, које су у надлежности Пореске управе Републике Српске.

С циљем смањења сиве зоне у приказивању промета, Влада Српске започеће имплементацију новог система фискалних каса, који би требао у потпуности да буде у примјени од 2022. године.

Влада Републике Српске препознала је потребу да се изврши реформа сектора јавних предузећа у Републици Срспкој, те ће у наредном периоду израдити Акциони план за реформу јавних предузећа.

Програм економских реформи даје преглед свеукупног оквира и циљева политика Владе Републике Српске, макроекономског и фискалног оквира, те кључних препрека за конкурентност и раст, и приједлоге мјера за њихово отклањање.

Приједлог програма економских реформи је израђен на основу Методологије и Смјерница Европске комисије, а оквир за његову израду су Програм рада Владе Републике Српске за мандатни период 2018-2022. године, Заједничке социо-економске реформе за период 2019-2022. године, Мишљење Европске комисије о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ, као и Процјена Европске комисије на ПЕР за период 2020-2022.

У току процеса израде анализе стања и дефинисања нацрта реформи вршене су консултације са социјалним партнерима, додаје се у саопштењу.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.