Вјештак: ВРС под контролом Караџића

Хаг - Тужиоци Трибунала у Хагу су доказивали да је оптужени Радован Караџић за вријеме рата у БиХ имао ефективну команду и контролу над Војском Републике Српске.

Током унакрсног испитивања, војни вјештак одбране Радован Радиновић је, међутим, нагласио да је предсједник РС, као врховни командант, имао команду и контролу на “стратешком” нивоу, а да је оперативне одлуке доносио и наређења издавао командант Главног штаба ВРС, генерал Ратко Младић.

И Караџићу (68) и Младићу (70) пред Трибуналом се суди, по идентичној оптужници за геноцид у Сребреници, за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и за узимање за таоце припадника мировних снага УН, 1992-95. године.

Заступница оптужбе Хилдегард Ерц-Рецлаф (Уертз-Ретзлафф) је, током унакрсног испитивања, свједоку предочила документа ВРС и изјаве Караџића о “јединственој команди” и “једностарешинству” у тој војсци.

Међутим, пензионисани генерал Војске Југославије Радиновић одговорио је да је одлуком о формирању ВРС маја 1992. Скупштина РС увела “двостарјешинство” над војском, тако што је Караџића прогласила за врховног команданта, а Младића за команданта ГШ ВРС.

ГШ је “био овлашћен за оперативно командовање” и није му било потребно “Караџићево одобрење” за “дејства која нису стратешка”. “Није од врховног команданта ишао ланац оперативног командовања”, тврдио је Радиновић.

Радиновић је остао при том исказу и пошто му је тужитељ цитирала Караџићеве ријечи са скупштинске говорнице 1994. да он “потписује, одлучује. Ја ћу бити одговоран за одлуке”.

На питање тужитеља да ли је, у свом извјештају, “цијело Сарајево сматрао једном великом војном метом”, Радиновић је одговорио: “То је фигуративно речено, али као да је Сарајево готово цијело било војна мета”.

По његовом исказу, у Сарајеву је било 2.200 “легитимних војних циљева”.

Тужиоци су побијали и Радиновићеву тврдњу да Караџић није давао никаква наређења у вези с нападом на Сребреницу, осим “одобрења” од 9. јула 1995. да ВРС уђе у град.

Предочили су Радиновићу документ по којем је Караџић 8. јула наложио команди Дринског корпуса да напад настави “пуном паром напријед”.

Караџићев вјештак одговорио је да “то није наређење”, већ “начелни коментар ситуације”.

Радиновић је, с друге стране, потврдио да “не може да одбрани” незакониту реченицу из Директиве 7 којом је Караџић марта 1998. наложио да ВРС “добро смишљеним и одмјереним дејствима створи неподношљиве услове потпуне несигурности без наде у даљи опстанак и живот становништва” Сребренице.

На тврдњу Радиновића да већи дио те директиве “није извршен”, тужиоци су узвратили позивањем на наредбу команде Дринског корпуса ВРС у којој је иста реченица.

Заступници оптужбе сутра ће завршити унакрсно испитивање Радиновића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.