Висковић: Брисел ће ставити до знања да се тако не понаша у ЕУ

Београд - Професор Факултета политичких наука у Београду Иво Висковић оцјењује да су оправдана очекивања Београда да ће Брисел реаговати уколико Хрватска буде блокирала евроинтеграције Србије.

"Генерални став ЕУ јесте да се билатерални проблеми не смију појављивати као кочница за интеграционе процесе у ЕУ", наводи Висковић у изјави за Срну.

Он претпоставља да ће то бити урађено на дискретан начин, а не у форми некаквог ултиматума Загреба, односно очекује да ће Хрватској бити стављено до знања да се то од ње није очекивало и да то није начин на који се понаша унутар ЕУ.

Висковић, бивши амбасадор Србије у Њемачкој, оцјењује да би било лоше ако би се Хрватска оглушила на таква мишљења и указује да би такав став чланица Уније, на неки начин, био сигнал да ЕУ неће стајати аутоматски иза сваког потеза Хрватске само зато што је чланица ЕУ, а Србија није, као што неки у Хрватској очекују.

"Нажалост, изгледа да ће хрватска дипломатија заиста учинити нешто што у овом тренутку није добро. Наиме, покушаће да изврши додатни притисак на Србију да би се испуниле неке ствари које Загреб дуже вријеме тражи, али мислим да је начин на који у овом тренутку поступају, ипак, погрешан", истиче Висковић.

Он објашњава да се то у Србији доживљава као уцјена и ударац у тренутку који је за Србију веома важан, па не доприноси нормализацији, а поготово не побољшању односа.

"Мислим да би било боље да се то радило билатералним преговорима, него на овакав начин, јер ће изазвати у српској јавности, а вјероватно и код оних који доносе одлуке у Београду, реакцију која ће бити оштра и бојим се да то само не погорша односе који, ионако, посљедњих мјесеци нису сјајни", напомиње Висковић за Срну.

Он наводи да овакав потез Хрватске није очекивао, имајући у виду раније изјаве њених највиших званичника које, према међународном праву, обавезују државу и указује да се та земља чак и резолуцијом Сабора обавезала да неће користити та средства за онемогућавање Србије да иде ка европским интеграцијама.

Висковић истиче да би Хрватска из искуства са Словенијом морала да зна да такве ствари нису добре и да, на дуже вријеме, могу и озбиљно шкодити међусобним односима.

"Загреб дуже вријеме тражи испуњавање неких питања, као битних за стање односа, сматрајући их или питањем хуманитарног карактера - проблем несталих у ратовима деведесетих година прошлог вијека, или питањима стварне јурисдикције - проблем надлежности судова у Србији да суде за све злочине на подручју бивше СФРЈ, или испуњавањем обавезе из међудржавног споразума - питање положаја и, посебно, представљања хрватске мањине у Народној скупштини Србије", навео је Висковић.

Хрватски "Вечерњи лист" раније је, позивајући се на извор у Савјету Европе, објавио да је Хрватска блокирала Србију у преговарачком процесу приступања ЕУ јер је изостао званични став Загреба о отварању поглавља 23, које се односи на владавину права, те да је ова тачка дневног реда скинута са сједнице Радне групе.

Поводом те информације министар задужен за европске интеграције Србије Јадранка Јоксимовић изјавила је да мјерила за отварање поглавља још нису била на дневном реду Комитета за проширење.

"Вероватно ће бити у петак, па ћемо тек видети како ће Хрватска поступити", рекла је Јоксимовићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.