Више од 3.000 миграната одговорно за девет кривичних дјела у БиХ

Више од 3.000 миграната је, од почетка године, одговорно за девет кривичних дјела, показују подаци које је Балканска истраживачка мрежа Босне и Херцеговине (БИРН БиХ) прикупила од полиције у Сарајеву, Бихаћу, Требињу и Источном Сарајеву, гдје се налази највише миграната.

Полиција Унско-санског кантона поднијела је девет кривичних пријава против миграната, док полиција у Сарајеву каже да не сумњичи нити једног мигранта за кривично дјело али да су постојале ситуације кршења јавног реда и мира, најчешће у свађама у реду за храну.

“Већина људи су добри, само неки праве проблеме”, каже Ахмед из Афганистана, који је тренутно у Сарајеву и на путу за Западну Европу.

Коалиција за борбу против говора мржње недавно је медије и званичнике упозорила да неосновано оптужују мигранте за повећање криминала. Већина студија и искуство у Европи и сусједној Србији, кроз коју је прошло више од милион избјеглица, показују да мигранти нису одговорни за повећање криминала.

Стопа криминала међу мигрантима у БиХ, према званичним бројкама, засад износи 2,6 кривичних дјела на 1.000 миграната, готово троструко мање него међу Босанцима и Херцеговцима током 2016. године.

“Можда су неки мигранти криминалци, можда. Али знам и сигуран сам да сам ја добра особа. Имам диплому и говорим четири језика. Немам проблема с полицијом у својој, нити у другим државама. Деведесет посто људи су добри. Полиција зна све о нама, не можете пријећи границу ако сте правили проблеме”, каже Сиријац Мухамед, који путује из Алепа. Додаје да је уморан од пробијања опасним путевима.

У Унско-санском кантону је, према подацима Министарства унутрашњих послова (МУП), 650 миграната. То министарство прослиједило је тужиоцима пријаве у девет случајева кривичних дјела која су починили мигранти (два дјела лаких тјелесних повреда, једно разбојништво, двије тешке крађе и четири крађе).

“Евидентирана су и четири нарушавања јавног реда и мира који су полицијски службеници поднијели против страних држављана-миграната и донесен је захтјев за покретање прекршајног поступка пред Опћинским судом у Великој Кладуши због међусобног физичког сукоба”, рекли су за БИРН БиХ из МУП-а Унско-санског кантона. Кривична дјела миграната чине око 2,6 посто од укупно 339 кривичних дјела у Унско-санском кантону од почетка 2018. године.

Денис Хаџовић из сарајевског Центра за сигурносне студије сматра да додатни број миграната у БиХ повећава укупни број кривичних дјела и смањује сигурност.

“Имамо туче између њих, па имамо и пљачке странаца, проваљивање у објекте и викендице што се дешава на подручју Крајине тако да су то све сигурносни проблеми који су се повећали”, каже Хаџовић. Додаје да се мигранти “без пара, измучени и болесни” настоје изборити са својим проблемима и “ситним крађама себи обезбиједити егзистенцију”.

Стручњак за сигурност Јасмин Ахић објашњава да се БиХ протеклих година припремала за вал избјеглица, а не појединачне и доласке у малим групама. У БиХ сада долазе “економски мигранти, врло добро припремљени”, познају путеве и имају “средства којима покушавају ући у ЕУ”.

О њиховом утјецају на стопу криминала, сматра Ахић, прерано је говорити.

“Дефинитивно је прерано говорити о криминалитету, немамо таквих показатеља чак и у случајевима који су врло проблематични, код оних који гладују… Прерано је, али да је сигурносни аспект већ проблематичан - јесте, јер дужи временски период у парковима и на отвореним просторима доноси могућност за повећане изворе угрожености, па и криминалитета”, објашњава Ахић. Додаје да је “у Београду направљено неколико кампова за мигранте”.

Магазин Vice у Србији је анализирао податке о кривичним дјелима у тој држави, током 2016. године. Од укупног годишњег броја од готово 100.000 кривичних дјела, мигранти су били одговорни за 55 односно тек 0,06 посто.

“Већ и груб осврт на податке говори о томе да су овакви случајеви и даље статистички ријетки”, наводи Вице. Цитира истраживача Београдског центра за безбједносну политику Сашу Ђорђевића како је “страх од болести, тероризма и криминала најзаступљенији међу грађанима” према истраживању агенције “Пропозитив”.

“Главни разлози су страх од непознатог и стереотипи који владају. Због тога и један случај (поготово ако је насилан) може да буде удица за неразумијевање и дизање тензија”, казао је Ђорђевић.

Полиција у Њемачкој (гдје је кренула већина миграната који су тренутно у БиХ) годинама тврди да стопа криминала међу више од милион миграната није већа него међу 80 милиона Нијемаца.

“Избјеглице нису одговорне за несразмјерно повећање криминала у Њемачкој, уствари га чине рјеђе од просјека у њемачком друштву”, потврдила је тамошња полиција у новембру 2015. године, а пренијеле новине Die Welt.

Број избјеглица у мјесецима прије настанка овог извјештаја нагло је порастао у Њемачкој, али стопа криминала није имала нагли, него равномјерни раст.

Тим истраживача њемачке телевизије НДР и новина “Süsseutsche Zeitung” имао је увид у повјерљиве документе њемачке полиције.

“Они показују да су током 2016. мигранти у Њемачкој починили 214.600 кривичних дјела, што је за неколико хиљада више него 2015. године, али је та држава у том периоду имала пораст од 213.000 миграната”, преносе два њемачка медија.

“Већина 'злочина' миграната су тривијалности”, наводи се у извјештају. Готово 17 посто се односи на избјегавање плаћања јавног пријевоза, четвртина су пљачке, а других 25 посто наношење повреда (од којих је већина настала у тучама између самих миграната). Тек шест посто насилних злочина усмјерено је према немигрантима.

Овај извјештај такођер је потврдио да су мигранти чешће осумњичени за кривична дјела од Нијемаца. Најчешће су то имигранти с Балкана (у 11 посто случајева сумње и 19 посто случајева свих злочина), слиједе имигранти из земаља Магреба односно сјеверозападне Африке, те Гамбије, Нигерије и Сомалије.

Једна од ријетких званичних студија у Њемачкој (која тврди да би мигранти могли бити одговорни за повећање криминала) објављена је у јануару 2018. године.

“Криминал је у Њемачкој од 2015. до 2016. године порастао за више од десет посто, а 90 посто тих случајева укључује младе мушке мигранте”, тврди се у студији и додаје да су жртве трећине злочина сами мигранти.

Истраживачи су навели да не сматрају ту појаву необичном јер су већина миграната у Њемачкој млади мушкарци старости од 14 до 30 година, што је скупина која ће највјероватније починити неки злочин, независно од националности.

Та студија такођер наводи да ће полиција осумњичити мигранте за злочине чешће него Нијемце.

Помоћник министра сигурности БиХ за азил Маријан Баотић каже да је досад у званичну статистику уписано 3.449 миграната из десетак различитих држава Африке и Блиског истока.

-”Ми смо мултикултурални, али не разумијемо ту културу. Значи имамо тај проблем, ваљда ћемо успјети и то савладати”, каже Баотић.

Коалиција за борбу против говора мржње и злочина из мржње прије неколико дана је упозорила да су иступи челника институција засновани на увјеравању јавности да се ради о “лажним мигрантима”, особама које кроз БиХ само пролазе и које су у нашу државу дошле да се “одморе”, уживаоцима “разних опијата и наркотичких средстава” који представљају “здравствени ризик” и “не желе бити смјештени у постојећи смјештај, него желе смјештај у центру Сарајева”.

“Ширењу овакве ксенофобије и расизма додатно доприноси неетичко извјештавање босанскохерцеговачких медија, у циљу привлачења читатељства. Медији преносе једностране сензационалистичке изјаве без сагледавања проблема”, наводи се у саопћењу Коалиције у којем се наводе текстови којима се “указује на то да грађани Сарајева имају разлог за панику, с обзиром на то да избјеглице стварају пријетњу свеопћој сигурности у Сарајеву”.

Чланови Коалиције наводе да званични подаци полиције у Сарајеву не наводе нити једно кривично дјело које су починили мигранти.

“Сарајевска полиција је од почетка године у једном извјештају о кривичном дјелу ипак навела име мигранта. Наиме, у азилантском центру Делијаш опљачкан је држављанин Сирије”, преноси БИРН БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.